Тајна најстаријих српских нота: По трилама су појали наши калуђери од Призрена до Скопља

Наше најстарије и најтајанственије ноте пратиле су Србе од Великих сеобе до манастирских певница Студенице, Раче, Вољавче, фрушкогорских манастира и оних у Старој Србији и Хиландару. Данас се о трилама ништа не зна а доказ су нашег постојања и наше православне традиције

По трилама, старом нотном систему, појали су калуђери по манастирима, попут монаха Павла, потоњег патријарха Павла, у Рачи, Вујну, Призрену и своје богато знање и искуство читања, појања и кројења за певницом преносили на млађу братију.

Триле архимандрита Јована

© Уступљено Спутњику

Данас је ово појање готово замрло, а сведочанство о некодираном музичком систему који је настао пре Мокрањчевог, сачувао је у књизи "Триле у српском црквеном појању“ неуморни сакупљач зборника трила - Предраг Миодраг, професор у пензији Карловачке богословије и Високе школе - Академије СПЦ за уметност и консервацију.

Музика „чрта и реза“

Он каже да као што су се некада, у 10. веку, речима Црнорисца Храбра, неписмени Словени служили чртама и резама, тако су се и појци служили сличним знацима- трилама.

Професор Предраг Миодраг

© Никола Јовандић

„Ова музика „чрта и реза“ у једном сабијеном, језгровитом изгледу и значењу, текстуалну суштину преводи у тонски систем. То су специфичне форме, посредством којих се богослужбени текст квалитативно уздиже на један виши, духовни ниво, јер није исто рецитовати "Оче наш" и појати га или говорити Херувику“.

Српска појачка метода

Свештено писмо и текст према литургичарима треба читати, произносити и појати на један посебан, свечан начин, па су, каже Миодраг, триле један есенцијални начин комуницирања мелодије са текстом настао у 18. веку.

„Могли бисмо рећи да су триле одређена богословска и музичка датост, методолошки омеђена српским појачким методом, за разлику од византијских неума, руске крјуки или знамене нотације или европске нотације универзалнијег карактера. Кључ за њихово читање налази се у богословском, литургичком предзнању, али и датости и обдарености са којом се човек рађа, а надасве нашој православној вери.

Професор Миодраг диригује хором

© Уступљено Спутњику

Мапа српског постојања

Велики део сачуваних рукописа потиче из Фрушкогорских манастира, или је сачуван у њима. Међу последњима пронађеним које је Миодраг описао јесу зборници који се налазе у манастиру Хиландару и датирају из 1930.

Хиландар

© Фото : Јутјуб/Задужбина Хиландара

„Занимљиво, баш тих 30 тих година, мој почивши професор црквеног појања у београдској Богословији Светог Саве, покојни протођакон Живадин Ђорђевић који је завршио Призренску богословију показивао нам је свој зборник са трилама. Истовремено, сарајевску стару Богословију учио је почивши наш патријарх Павле који је користио и ноте и триле.“

Са патријархом српским Порфиријем у цркви Светог Марка

© Уступљено Спутњику

Триле старије од европског музичког система

Најстарији пронађени зборник јесте Трилно-тоно пјеније Вукосава Рафаиловића из Чачка из 1845 године.

Књига "Триле у српском црвеном појању"

© Уступљено Спутњику

„То је један од најстаријих до сада познатих и кључних рукописних зборника са трилама, настао деценију пре Корнелијевог доласка у Карловце из Беча и нотног бележења. У њему се јасно види да се мелодије црквених напева обележавају трилицама и трилама а не неумама нити европским нотама. Судећи по томе ми смо одавно у Европи, а у међувремену нас наше музичко и појачко наслеђе сврстава у посебне стилове и лоцира између Истока и Запада, попут Српско-византијског стила у црквеном градитељству и ликовној уметности“.

Сличност са Русима

У певничкој пракси једногласног појања код Руса, постоји нешто што, указује професор Миодраг, донекле подсећа на блажи облик трилирања.

За певницом у подворју Валаамског манастира у Лењинградској области

© Sputnik / Алексей Даничев

/

Уђи у базу фотографија

„Поједини појци и код Руса графитном оловком, директно у књигама, бележе станке и спорадично кретање мелодије и користе се знацима којим се у руским богослужбеним књигама означавају акценти и језичке целине - строке.“

Шаљапиново признање

На питање да ли је „слободан нотни систем може парирати оном Мокрањчевом, Миодраг цитира Фјодора Ивановича Шаљапина, звезду Миланске скале који је говорио да од њега бољи глас има бродјак на Волги.

Слика Владимира Богаткина "Волга. Сиви дан"

© Sputnik / Алексей Бушкин

То га је, каже, подсетило на једну причу из руске литературе која приповеда о начину избора протођакона за Саборни храм у царском престоном граду Петрограду.

„На Дворском тргу слегао би се силан свет, а кандидати би се, на отвореном пред свима, натпевавали и надвикивали. Најгрлатији руски мужик, победник овог јединственог свенародног сабрања, вероватно је могао парирати бродјаку са Волге, као и самом Шаљапину. Шаљапин који се први пут сусрео са песмом у црквеном хору говорио је да руски народ пева песму од рођења, од колевке и од пелена, пева увек“.

Шаљапинова опаска била је можда најоштрија критика изнета на рачун кодираног музичког система.

Ђак патријарха Кирила

Као студент Духовне академије у Петрограду, Миодраг паралелно завршава студије Црквеног дириговања, али такође практикује и једногласно знамено појање за које кажу да је вршњак Православља у Русији; да се сели од Кијева, преко Владимира и Суздаља, древног Новгорода и Пскова до Москве и Петрограда.

Тадашњи ректор Петроградске духовне академије био је садашњи патријарх Кирил.

„ Он је био велики љубитељ црквеног благољепија, које се огледа кроз лепо устројено појање. Одличан појац, литург, чувен по свом разговетном читању молитава током службе. Посебно је лепо читао канон Андреја Критског који се чита прве и пете недеље поста“.

Руски патријарх Кирил

© Sputnik / Сергей Пятаков

/

Уђи у базу фотографија

И до дана данашњег када пева на поноћњој литургији за Васкрс, каже Миодраг, његов баритон је особит.

Професор Миодраг пронашао је двадесет рукописних Зборника са трилама. Архаични вид многих речи у најстаријем зборнику указује на то да се преписивач верно ослањао на неки много старији предложак.