Антируски блок у УН губи подршку

Америка је успела да у Уједињеним нацијама „прогура“ три резолуције против Русије због сукоба у Украјини, али резултати гласања у Генералној скупштини непогрешиво указују на то да антируски блок у Светској организацији броји све мање земаља и да САД губе подршку у намери да маргинализују Русију, оцењују саговорници Спутњика.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Резолуцију од 2. марта, којом се осуђује „руска инвазија у Украјини“ подржала је 141 земља, против је било 5, а уздржаних 35 држава. Сличан биланс гласова уследио је и 24. марта када је ГС УН гласала о „хуманитарним последицама агресије на Украјину“.

Међутим, 7. априла, приликом гласања о суспензији Русије из Савета за људска права УН, „за“ су биле 93 земље, што је за трећину мање него на мартовским гласањима. Такође, број земаља које су биле против суспензије Русије се упетостручио у односу на гласање 2. марта (24), а готово дупло је порастао и број уздржаних чланица УН (58).

Све мања подршка антируском блоку

Према речима бившег шефа југословенске дипломатије и некадашњег амбасадора при УН Владислава Јовановића, чињеница да је чак 48 земаља ускратило подршку последњој резолуцији упереној против Русије у односу на гласање 2. марта, пре свега указује на почетак рађања подозрења доброг дела чланица Светске организације према Америци и њеним савезницима у тој тоталној хајци и екскомуникацији Русије и свега што је руско из свих области живота, са посебним тежиштем на органе Уједињених нација.

Како каже, чињеница да се неко толико безобзирно и неограничено упустио у хајку против некога само по себи изазива сумњу да нешто није сасвим у реду и да се иза тога крију и неке друге намере.

„Та врста резервисаности и сумњичавости према овом тоталном походу на Русију јавља се код низа земаља које су далеко од тог сукоба и нису инволвиране у та спорења Америке и Русије, која се сада нарочито манифестују преко Украјине. Једноставно, такво исказивање моћи великих и јаких према мањима ствара контраефекат и таквих примера може бити и даље уколико се настави са овом врстом ангажовања Генералне скупштине у политици Америке према Русији”, указује Јовановић.

Америци важна бројност

Са друге стране, истиче искусни дипломата, Америци и њеним савезницима је бројност оних који би их подржавали веома значајна и на томе увек инсистирају јер знају да њихова политика има и слабих тачака, поготово оних које су још скривене или су недовољно видљиве.

„Али, чињеница да су они приликом последњег, трећег гласања у ГС УН једва накупили тај број од 93 земље од укупно 193 чланице УН вероватно и код њих почиње да отвара нека питања о исплативости превеликог притиска на друге земље да се солидаришу са њима. Наиме, јасно је да се јавља подозрење код држава које не воле да виде да неко у тој мери иде против некога, нарочито када жели све друге да ангажује у таквој политици. Мислим да ће та врста дистанцирања, па и отпора вероватно да се појачава у времену које долази, у зависности од даљих поступака које би у том правцу могла да чини Америка са својим савезницима“, оцењује Јовановић.

Расизам, санкције, хегемонизам САД...

Разлоге за пад подршке америчким иницијативама против Русије у УН новинар и дугогодишњи спољнополитички уредник у Тањугу, Борислав Коркоделовићвиди, између осталог, у томе да у резолуцији којом је тражено да се Русија искључи из Савета за људска права није било доказа да је руска страна починила оно што се наводи као повод у резолуцији, односно масакр у украјинском месту Буча. То је, сматра, и условило да велики број земаља у Латинској Америци, Африци и Азији није хтео да се изјашњава, односно остао је уздржан на ову иницијативу Вашингтона.

„Такође, оно што велики број земаља наводи да остану неутралне у овом рату у Украјини јесте њихова колонијална прошлост, као и даље присутан расизам који се манифестовао и током овог избегличког таласа насталог услед ратних дејстава у Украјини. Наиме, у медијима су се, и то нарочито западним, појавиле приче о плавокосим и плавооким људима из Украјине који су принуђени да иду у избеглиштво, као да је нормално да се у другим деловима света воде ратови. Притом, у овом тренутку се широм света води око 40 оружаних сукоба, али је Украјина у средишту пажње зато што је у Европи. Дакле, испливао је тај расизам који велики број земаља у свету одбија“, објашњава Коркоделовић.

Санкције које су западне земље увеле Русији такође су, верује наш саговорник, изазвале потпуно супротни ефекат код низа држава, будући да велики број земаља у свету трпи управо због различитих врста америчких санкција. Сједињене Америчке Државе су, подсећа новинар, 2021. године увеле близу 700 санкција различитим државама, а нешто мање од тог броја су укинуле.

„Притом, сматра се да су санкције легалне само ако их некој земљи уведу Уједињене нације, па се доживљава да су санкције које су Русији увели Америка и ЕУ – нелегалне и да се користе као вид оружја у светској привреди и трговини против Москве. У том смислу треба имати на уму да су антируске санкције до сада увеле само земље чланице ЕУ, Велика Британија, Швајцарска Јапан, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Сингапур, Јужна Кореја и Бахами. Све поменуте државе, са изузетком Бахама, припадају геополитичком Западу, док ниједна држава на афричком континенту, Блиском истоку или у Латинској Америци до сада није увела санкције Русији“, примећује Коркоделовић.

Још један разлог из којег антируски блок у УН нема жељену подршку, додаје новинар, јесте и феномен хегемонизма Сједињених Америчких Држава које и даље себе виде као „силу победницу“ у Хладном рату што им, по тој интерпретацији, даје за право да данас у свету имају „одрешене“ руке.

„Све су то разлози из којих велики број земаља у овој ситуацији гледа, пре свега, сопствене националне интересе и заснива их на економским приликама, односно неприликама које су изазване овим, али и низом других ратова који су вођени или се воде у овом тренутку у свету“, закључује Борислав Коркоделовић за Спутњик.