Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Српска свила за Захарову: Супруге руских званичника носе мараме са мотивима косовских светиња

© Уступљено СпутњикуМанастир Високи Дечани
Манастир Високи Дечани - Sputnik Србија, 1920, 25.04.2022
Пратите насTelegram
Свилене мараме које Оливера Милуновић слика протеклих 17 година својеврсни су свилени дарови који путујући у Русију проносе глас о огромном културном наслеђу Србије. Последњу шарену историју српског средовековља, као поклон из Србије, добила је Марија Захарова.
Она је добила ешарпу као поклон од српске делегације, а раније је за поклон руским званичницима мараме у Русију понела и супруга некадашњег руског амбасадора Александра Конузина.
На овим марамама-платнима исликана је сва наша историја.

Свилени додир прошлости

Оливера прича да је мотиве за своје стваралаштво проналазила у прошлости и нашем културном наслеђу.
© Даница Т.Сликарка Оливера Милуновић
Сликарка Оливера Милуновић - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Сликарка Оливера Милуновић
„Одлучила сам да свака самостална изложба буде у оквиру великог циклуса Свилени додир прошлости који је замишљен као представљање неког дела културног наслеђа Србије. Тако су се као мотиви на свили нашли манастири са Косова и Метохије, грб Немањића, мотиви са фресака, праисторијска Винча, Лепенски Вир. Велики опус је настао у оквиру целине Кроз чипку и сан, која је имала за инспирацију стваралаштво наше велике Милене Павловић Барили, приказана у галерији „Капор “ на Мећавнику“.
© Уступљено СпутњикуПлатна- мараме са мотивима српског средњовековаља
Платна- мараме са мотивима српског средњовековаља - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Платна- мараме са мотивима српског средњовековаља

Симонида, дечански прозор, студеничка пластика

Главна окосница у стваралаштву је српски средњи век који за Оливеру Милуновић представља неисцрпно благо и ризницу нових мотива. Најчешћи мотив - Симонида.
© Уступљено СпутњикуСимонида
Симонида - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Симонида

„Насликати Симониду веома је изазовно, нимало лако, сваки пут другачије, са стрепњом да се њена чудесна лепота не повреди. Чини ми се да сви посматрачи то истакну као нешто посебно. Студенички прозор, камена пластика Дечана нешто је што се често може наћи на мојој свили. Средњи век Србије ме је довео на врата наше најзначајније културне институције, Народног музеја у Београду, а свилене сликане ешарпе са мотивима српског средњег века, културе Лепенског Вира и Винче уврштене су и у званичне сувенире музеја“.

Путевима богослужбених књига

Оно што је веома важно, каже, је што ти мотиви живе свој нови живот у 21. веку који баш и није наклоњен тој естетици.
© Уступљено СпутњикуСвилена марама
Свилена марама - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Свилена марама
„Оживљени мотиви комбиновани на један другачији начин, стварају нове ликовне вредности и не дозвољавају да се огромно културно наслеђе заборави“.
© Уступљено СпутњикуСвилена марама
Свилена марама - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Свилена марама
О чињеници да је највећи број свилених поклона отишао у Русију, Оливера каже да то измиче неком реалном објашњењу али да су наше везе такве и да мараме данас путују истим путевима којима су некад путовале богослужбене књиге.

Нестварне куполе подсећају на бајку

Искорак из српске историје, наша саговорница направила је сликањем Храма Василија Блаженог у Москви.
© Уступљено СпутњикуХрам Василија Блаженог на свили
Храм Василија Блаженог на свили - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Храм Василија Блаженог на свили

„Композиција је била састављена од пет ешарпи величине 45х180 центиметра и када сам кренула да радим схватила сам да су те куполе нестварно лепе, свака је игра за себе, а целина подсећа на бајку. Стварање те композиције доживела сам као путовање кроз руску бајку. На неки чудан начин та далека, а тако блиска земља је за мене асоцијација на бајке и Снежну краљицу.“

Пита са вишњама за госпођу Конузин

Храм Василија Блаженог у Москви, али и српска пита са вишњама била је тема разговора са супругом бившег руског амбасадора Александра Конузина.
„Имала сам прилику да у пријатном амбијенту уз кафу и слатку питу, у свом дому угостим госпођу Конузин и детаљно објасним зашто су се на свиленим ешарпама нашле куполе руских манастира и како су ме засенили својим бајковитим изгледом. Било је то веома пријатно искусво“.

Небеско плава са зидова Пећке Патријаршије

Велику пажњу јавности привукла је и изложба Свилена лепота ћирилице 2018. у Галерији Сингидунум у Београду и 2019. године у Ранчићевој кући у Гроцкој у овиру Дана словенске писмености.
© Уступљено СпутњикуПрипема за изложбу "Свилена лепота ћирилиће"
Припема за изложбу Свилена лепота ћирилиће - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Припема за изложбу "Свилена лепота ћирилиће"

„Комбиновањем ликовних елемената преузетих из декорација са Жиче у комбинацији са грбом Немањића створена су нова ћириличка српска и руска слова. Исцртана прецизно најпре на папиру, а потом пренета на свилене траке које су простор галерије испунила плавом бојом, оном небеско плавом са зидова Пећке патријаршије и Дечана, која се уцртала у моје око још као детету“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала