Два сценарија за Србију: Аустријанци изнели привредну прогнозу за ову и наредну годину

Украјинска криза различито утиче на привреде 23 земље централне, источне и југоисточне Европе, указује Бечки економски институт (WIIW), који у новој прогнози предвиђа мањи економски раст у источној и централној Европи, а за Србију предвиђа привредни раст од 3,6 одсто у овој години.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Институт у пролећној прогнози полази од тзв. „статус кво“ основног сценарија, а уколико би се криза продубила и Европска унија увела ембарго на нафту и гас из Русије, у источној и средњој Европи би био забележен и пад привреде.

У својој прогнози, WIIW за Србију предвиђа у овој години привредни раст од 3,6 одсто, а идућу годину 3,4 одсто, колико ће износити и раст у 2024.години.

Србија са растом од 3,6 одсто у овој години има најповољније изгледе на Западном Балкану, за који се прогнозира укупан раст од 3,1 одсто у 2022, 3,2 одсто у 2023, а 3,3 одсто у 2024.години.

Поређења ради, Албанији и Црној Гори се за ову годину прогнозира раст од 3,5 одсто, тзв. Косову 3,3 одсто, Северној Македонији 2,5 одсто, а БиХ 1,8 одсто.

У случају негативног сценарија, који предвиђа обуставу испоруке руских енергената, WIIW за Србију предвиђа нулти раст за ову годину, а за идућу раст од два одсто и за 2024. годину раст од 2,4 одсто.

Основни сценарио WIIW за чланице ЕУ централне и источне Европе, предвиђа раст од 2,5 одсто, а у случају негативног сценарија и благу рецесију од минус 0,9 одсто.

И Турска, као друга највећа економија региона, расла би у најбољем случају 2,7 одсто, а у најгорем 2,5 одсто, пренео је Танјуг.