Може ли после три деценије суд у Сарајеву донети правду за жртве масакра

После скоро три деценије Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу због напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године од стране Армије БиХ када је убијено на десетине припадника војске ЈНА. Толико кашњење с оптужницом оправдано буди сумњу да суд у Сарајеву може донети правду.

Ово је мишљење Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих. Он за Спутњик каже да, поред чињенице да је тужилаштву било потребно толико времена да подигне оптужницу, постоји генерално сумња у правосуђе на нивоу БиХ.

"У овом конкретном случају с обзиром да смо и ми достављали доказни материјал тужилаштву, тужилац јесте засновао оптужницу на основу расположивих доказа, чињеница и сведока, што ју је поткрепило, али ипак остаје неизвесност,“ констатује Којић.

Како истиче, постоји неповерење и страх како ће даље процес одвијати на суду, имајући у виду праксу какву је тај суд до сада показао.

„У одређеним предметима тужиоци нису имали ни жеље ни воље да сам предмет заврше и пустили су да се неки случаји окончају како су окончани, под политичким утицајем и с жељом да се заштите Бошњаци,“ каже он.

У правичност суда и тужилаштва БиХ не верује ни српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који такође указује да је оптужница касно подигнута.

"Немам разлога да верујем у правичност и правду коју би изрекао суд БиХ нити у тужилаштво које је оклевало свих ових година да подигне оптужницу за очигледан злочин који се десио у Добровољачкој улици у Сарајеву", поручио је Додик.

Довољно доказа

Милорад Којић истиче, с друге стране, да кад би правде било пресуда свакако треба да буде осуђујућа.

„Оно што могу да кажем засигурно јесте да је прикупљено сасвим довољно доказа и да би једина реална пресуда била осуђујућа,“ каже он.

Он такође сматра да, иако су главни актери и „главешине“ војске БиХ или помрли или ван земље, да и они треба да буду обухваћено пресудом, односно њихова улога у масакру у Добровољачкој.

Све је почело пошто је војска БиХ отворила ватру на војску ЈНА која је напуштала Сарајево, према договору о повлачењу, а у замену за пуштање на слободу председника Босне и Херцеговине - Алије Изетбеговића, кога је дан пре заробила ЈНА. Одговорни за овај масакр били су Ејуп Ганић и Јован Дивјак. Дивјак који је био на челу Армије БиХ умро је прошле године, а у неколико наврата је хапшен по оптужници из Србије за случај Добровољачка, али је увек убрзо и пуштан.

Иначе, оптужница се односи на 3. мај 1992.године кад је нападнута колона ЈНА у Добровољачкој улици. Тада је, према тужилаштву, убијено седам војника, више од 20 рањено, а 207 заробљено и касније изложено физичкој тортури.

Према извештају МУП Републике српске, судским списима и подацима Републичког центр аза истраживање ратних злочина Републике Српске, овај догађај, као и убиства 2.маја воде се под називом "случај Добровољачка" када су погинула 42 припадника ЈНА.

Тужилаштво БиХ је 2012. обуставило истрагу против 14 особа за случај "Добровољачка" да би шест година касније поновно отворило истрагу против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету "Добровољачка улица". Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица и наређено поновно отварање истраге. Жалбе у односу на девет лица су одбијене као неосноване, а једна је одбачена.

Међународни кривични суд за бившу Југославију је утврдио да је колона ЈНА била легитимни војни циљ. Трибунал у Хагу те судови у Лондону и Бечу установили су да нема доказа на основу којих би се могло утврдити да је у Добровољачкој 3. маја дата наредба за отварање ватре на колону ЈНА, те ослободили одговорности бивше војно-политичке званичнике БиХ Ејупа Ганића и Јована Дивјака.

Тужилаштво БиХ заједно са Државном агенцијом за истраге и заштиту (СИПА) БиХ као и МУП-ом Републике Српске, спровело је темељну истрагу у оквиру које је саслушано више стотина сведока наведеног догађаја, међу којима и преживели војници и цивили, представници породица убијених и рањених жртава, као и велики број учесника догађаја.

Уз оптужницу, предложено је саслушање 277 сведока, као и више вештака, а приложено је више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице, саопштило је Тужилаштво БиХ.