- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Због чега нема шарана у Србији, зашто рибокрадице вршљају по рибњацима

CC0 / Pixabay / Шаран
Шаран - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Пратите насTelegram
И потрошачи и власници рибарница су се уочи празника жалили како шарана нема ни за лек. Неки од чувених рибњака, попут „Ечке“, затворени су, а преостали муку муче са рибокрадицама. Пре неколико дана чувари јединог београдског рибњака спречили су покушај крађе једне тоне шарана.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Да шарана заиста нема довољно на тржишту, потврдили су нам и у рибњаку „Мика Алас“ у Крњачи. Претходних година је уз њих још неколико војвођанских газдинстава производило шарана, али због трошкова, које продајом нису могли да подмире и због болести рибе, затворена су, тако да је сада једини произвођач шарана рибњак „Мика Алас“. Међутим, нису то једини проблеми.
„Ако успемо да елиминишемо неке факторе, као на пример да нам риба буде здрава, биће нам лакше, ако успемо да елиминишемо крађу шарана и то ће нам помоћи да повећамо производњу“, каже Бојан Ђурђевић из рибњака „Мика Алас“.
Пре неколико дана запослени у рибњаку нашли су чак тону украденог шарана који је био спреман за транспорт. На срећу, чувари су били бржи.

„Рибокрадице, посао којим се они баве је врло уносан. Замислите четири мреже од 50 метара и они то баце у сумрак у неки канал и ујутру извуку и то је 150-200 килограма рибе и помножите то са минимум 250-300 динара и добијате његову зараду за једну ноћ“, истиче Зоран Јанковић из Удружења „Еко панчевачки рит“.

У продавници килограм шарана кошта око 600 динара, а украдена риба најчешће се продаје ресторанима и то по нижој цени, тврде из удружења „Еко панчевачки рит“. Довољно је да за неколико дана украду више тона рибе и могу добро да зараде, а произвођач, рибарнице и грађани су на губитку.
Рибокрадице су углавном повратници и ретко ко је нов у том послу. Рибњак се налази у заштићеној зони Великог блата које се простире на 300 хектара. Чувари свакодневно обилазе подручје, али тешко је надгледати сваки део.
Ова врста крађе сматра се кривичним делом, али из рибњака „Мика Алас“ кажу да због тога ретко ко заврши у затвору, а чак су и казне благе. Закон постоји, а када би се починиоци и кажњавали како је прописано, вероватно би лопови размислили пре него што крену у нову крађу. Иначе, осим рибокрадица, на мању производњу шарана утичу и депоније поред рибњака и низак водостај.
„Ако у јулу и у августу, када је најтоплије, успемо да добијемо више воде из Дунава можемо нечему да се надамо, али ако не добијемо онда нам то ограничава производњу тј. много нам смањује“, наводи Ђурђевић.
„Бацало се свашта у ободни канал рибњака који је подводним каналима повезан са рибњаком, било је ту хемије и свега што се лако разлаже и зато је угрожена риба у рибњаку“, објашњава Јанковић за РТС.
Повећан број чувара и камера сигурно би допринели већој безбедности. Ако већ немамо свест о томе да смеће не треба да се баца и да риба не треба да се краде, једино преостаје да казне буду строже.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала