У Италији 35.000 слободних радних места, али Италијани их не желе – зашто?

Многи послови у Италији би нестали да нема странаца који их раде уместо Италијана. У последње време, нарочито две године од избијања пандемије, примећује се да млади не желе да раде, јер сматрају да су поједини послови напорни и слабо плаћени.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Туристичка сезона у Италији је иза угла, а према речима министра за туризам Масима Гараваље, ове године фали 250.000 радника у том сектору. Само у провинцији места Варезе у региону Ломбардија недостаје 4.000 људи.

Италијанске институције су зато, са „Confcommerciom“ (Генерална италијанска конфедерација трговине, туризма и услуга) осмислиле пројекат, који подразумева упошљавање избеглица из Украјине.

Посао би, према пројекту, био на одређено време, зато што избеглице из Украјине у овом моменту имају дозволу боравка у Италији од годину дана.

После тешке две године због избијања вируса корона за италијански туризам и угоститељство, хотели почињу да се пуне, али се сусрећу са новим проблемом. Сада је тешко пронаћи конобаре, особље које ће прати суђе, куваре, менаџере и рецепционере.

А млади желе да буду слободни викендом, да не раде прековремено, не желе ни да раде по сменама и за плату, у појединим случајевима, мању од 2.000 евра месечно, пише јавни сервис.

Послови за Арапе, Румуне, Албанце

Да нема странаца у Италији, не би било неговатељица, бебиситерки, особља за помоћ у кући, специјализованих мајстора и зидара.

У овој земљи, наиме, зграде граде Арапи, Румуни, Албанци, који су задужени за све – од молераја, преко постављања плочица, уградње климе, рушења зидова, постављања паркета.

Седам од десет особа које чисте станове италијанских породица су странкиње, најчешће из источне Европе.

Слична ситуација је и са неговатељицама које су углавном из бивших република Совјетског Савеза и из Јужне Америке. Такве послове Италијани избегавају у скоро 99 одсто случајева.

Избегавају се и сезонски послови

Италијани више не раде ни сезонске послове, попут сакупљања воћа, чишћења хотела, али и портира, запослених у угоститељству и столара. Компаније траже раднике, али их не налазе. Истовремено расте и број особа које дају отказ.

У овој земљи је 2,4 милиона грађана незапослено, а 13,4 милиона је без посла и нема никакву намеру да га тражи.

Италијани сада желе боље и стабилне послове који су и добро плаћени, који су им ближи или им дају могућност и рада од куће.

Најмање желе да раде у сектору грађевине, пољопривреде, узгајања стоке, прехране, текстилне индустрије, чишћења и здравства.

Подаци Фондације за Студије консулената показују да је у Италији више од 35.000 слободних радних места.

Према подацима Института за статистику, незапосленост младих достигла је ниво од 43,7 одсто.

У хотелима и ресторанима на 1.000 запослених постоји 30 непокривених радних места, у сектору информатике и телекомуникација 24, у професионалним студијима 22, у грађевини 22 и у сектору услуга 18.

Где је највише незапослених

Сицилија, Кампања, Калабрија и Пуља са француским регионом Гуана, зоне су са најмањом запосленошћу.

Између 15 и 64 година проценат незапослености на Сицилији је достигао 41,1 одсто, Кампањи 41,3 одсто, Калабрији 42 одсто и Пуљи 46,7 одсто.

У ЕУ је проценат оних који имају 27 година, а који су незапослени 68,7 одсто, док је у Италији 58,2 одсто.

Ситуација се погоршава када је реч о женама.

На југу земље без посла је једна од три жене – 32,9 одсто, у односу на 63,4 одсто у ЕУ и 49,4 одсто у читавој Италији.

У регионима Сицилија, Кампања и Калабрија прошле године четворо од десеторо младих је било без посла.