Културни развитак Србије: Борба против усисавања српске културе и савременог колонијализма

У години јубилеја, Завод за проучавање културног развитка посветио се, између осталог, и медијској писмености тинејџера и савременом антиколонијализму, односно борби против „усисавања српске културе“.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Званична прослава 55. годишњице Завода за проучавање културног развитка одржаће се 11. маја а манифестацију би требало да увеличају министарка културе и информисања Маја Гојковић и др Дарко Танасковић, дугогодишњи сарадник Завода. Према речима директора Завода Марка Крстића, идеја је да се пуно не говори о историји него о томе шта нас чека

„Ушли смо у једну врсту реформисања не само програма него и визуелног идентитета, а радимо и на новом сајту. Идеја је да се наредних година направи једна мала летња сцена. Завод има две школе посвећене деци – школу сликања и вајања и школу глуме. Школу глуме су водили Неша Ненадовић и његова супруга Снежана и намера је да та сцена понесе име Неше Ненадовића. Тренутно најважнији задатак Завода је рад на републичкој стратегији за културу“, каже Крстић за Спутњик.

Више од пола века научног праћења културе

У тренутку оснивања, 1967. године, Завод за проучавање културног развитка био је једна од првих самосталних установа за истраживање културе у свету. Оснивач завода Стеван Мајсторовић био је и један од оснивача и први главни и одговорни уредник послератног НИН-а. Објавио је три или четири јако занимљиве књиге о културној политици које ће Завод, у склопу јубилеја, да репринтује.

„Завод је 1968. основао часопис 'Култура' који је тада био један од првих часописа за културну политику и социологију културе и медија у свету. И дан данас је на нашим просторима једини часопис који се бави широм причом у домену хуманистичких наука. Променио је дизајн а наша идеја је да комуницирамо са новом публиком и уђемо у озбиљнију критичку расправу о неуралгичним тачкама и питањима српске културе, у најширем смислу. Мислим да неће изгубити научност и референцијалност а важно је да 'Култура' постоји и као научни, али и као часопис отворен за ширу публику.“

Лого 55. годишњице Завода за проучавање културног развитка.

© Фото : Завод за проучавање културног развитка

Од 2005. године, Завод је осмислио концепт који ради са Републичким заводом за статистику – е-култура. Завод има софтвер и методологију континуираног праћења посећености позоришта, музеја и биоскопа.

„Тренутно је та посећеност око 5, 5 одсто, што је тренд који траје од 2005. године и сад се разматра како да се та редовна публика прошири, односно како да потенцијалну публику, људе који два или три пута годишње иду у позориште или прочитају две или три књиге, анимирамо и укључимо у неку ширу причу културе.“

Једина српска институција која сарађује са Унеском

Завод за проучавање културног развитка сарађује са Унеском и прошлог лета постао је једина установа културе Републике Србије која је ушла у међувладин комитет одређених конвенција, додаје Крстић.

„Завод је програмски био одвојен од Министарства културе а требало би напоменути да Министарство гледа на Завод као на једну врсту културно-информативног сервиса што је јако добро. Слоган јубилеја је 'Место истраживања', што нам је јако важно и идеја је да ми следеће године с Министарством културе направимо пројекте који ће бити директно повезани са потребама Министарства, а да се Завод бави својим пројектима само на нивоу стратешких циљева.“

Медијска писменост деце: Демократски председници више спинују од дикататора

Крстић сматра да је битно да се окрену младима, узраста основног и средњег образовања и већ су за годину дана поставили три велика истраживања везана за тај узраст јер су тинејџери „најкритичнија група корисника културе“.

У току је велико истраживање од националног значаја о медијској писмености и медијским навикама средњошколаца и наставника. Ове године су покрили 15 београдских гимназија а следеће намеравају да покрију целу Србију.

Корице 172. броја часописа Култура

© Фото : Завод за проучавање културног развитка

Открива да средњошколци имају велики проблем са спиновањем. Чак 43 одсто ђака мисли да је спиновање техника у новинарству, с друге стране, њих 35 одсто зна да је то извртање чињеница зарад нечијих интереса, али је индикативно да један број њих не мисли да је то проблем већ нормална појава у медијима.

„Не можете децу да научите уколико им не покажете радикалне примере. На пример, имали смо радну групу која се бавила медијским говорима великих диктатора, али оно што је сад новина и што је битна ставка у овом истраживању јесте да ћемо да укључимо говоре неких демократских председника јер је техника медијских стратегија и спиновања много заступљенија код њих, него код диктатора.“

Савремени антиколонијализам – против „усисавања“ српске културе

Завод је у јавни простор вратио један давно заборављени термин из времена СФРЈ – антиколонијализам. Једна од великих тековина Југославије је Покрет несврстаних, а идеју антиколонијализма су вратили и због тога што је у време одржавања првог самита несврстаних, 1961. у Београду, Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност а његов говор том приликом био је посвећен антиколонијализму, с тим што је тад главни термин био империјализам.

„После 60 година, неоимперијализам има неке друге тековине, али је антиколонијализам који је много више везан за културу и културну политику можда доминантнији него што је био онда, у смислу да велике силе преко културе и културне политике хоће да вас усисају и потпуно искључе из онога што је ваш идентитет. Стало ми је да се наслонимо на ту велику традицију јер је неопходно да постоји простор у коме ћемо имати најширу могућу слободу да размишљамо о својој историји“.

Вишак „европских тековина“

Директор Завода сматра да смо примили више европског и светског него што нам је потребно у смислу да „не можемо да калемимо светске или европске стандарде код нас јер није дошло до њиховог природног развоја“. Није спорно да треба да постоје утицаји на нашу културу, споран је начин на који ми третирамо оно што је наше.

„С друге стране, и ми смо криви што представљамо нашу традицију на ретроградан начин. Од европских тековина ја бих применио само начин презентације јер ми садржај имамо. Имамо базу и само би требало да видимо како да је представимо, не само свету, него и нама. Управо због конфузије коју имамо унутар наше националне културе, млади прелазе једну тачку и улазе у једну униформност светских формата, јер им је то приступачније и разумљивије. Управо на том пољу могли бисмо много да урадимо“, закључио је Крстић.