Велика геополитичка игра око Украјине – неко жели да прошири сукоб /видео/

Досадашњи развој украјинске кризе указује да је реч о великој геополитичкој игри чији ће исход зависити од резултата војних дејстава, али и политичких, економских и енергетских дешавања на глобалној сцени, оцена је саговорника Спутњика.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Председник скупштинског одбора за КиМ и војни аналитичар Милован Дрецун у прилог овој тези наводи западну реакцију на на захтев Русије да јој се гас плаћа у рубљама.

Велика геополитичка игра

„Кажу, Русија уцењује ЕУ тиме што траже да се плаћа у рубљама, а они су их најпре искључили из финансијских токова и запленили им око 300 милијарди долара девизних резерви. То показује да је ово велика геополитичка игра која треба да резултира потпуним одстрањивањем руског утицаја, присуства, интереса или бар маргинализацијом која ће учинити безначајним присуство Русије на Балкану, да се онемогући њихов утицај у Европи“, наводи он.

Истовремено, уверен је Дрецун, који има искуства из осам ратова, у војном смислу Украјина не може да порази Русију. У досадашњем току специјалне операције Русија је вршила припрему бојног поља, уништавала украјинску војну инфраструктуру, а сада ће се, каже он, тек видети у којим главним правцима ће ићи руске војне активности и шта им је коначни циљ.

За западне обавештајне службе, објашњава наш саговорник, проблем је и непредвидивост руских војних потеза које не могу да испрате. Уз то, демонстрирани су неки нови типови оружја, за извршавање задатака мобилних групација руској војсци треба пет до седам пута краће времена него што је то америчка војска показала у Авганистану и Ираку, а имају и најобразованији официрски кадар, каже Дрецун образлажући зашто мисли мисли да ће Руси изаћи као победници из овог сукоба. Он додаје и да је почетни проблем некоординисаног командовања решен кад је доведен човек из Сирије, генерал Александар Дворњиков.

Американци, међутим, желе, сматра Дрецун, да сукоб у Украјини траје што дуже да би се Русији нанело што више штете.

Какав ће бити исход

Какав ће бити исход, знаће се кад видимо какав ће бити споразум као резултат војног деловања Русије и политичких, економских и енергетских дешавања на глобалној сцени, констатује он.

Премда украјинска војска није за потцењивање, надовезује се проф. Др Мирослав Бјеговић, декан Факултета за студије безбедности Едуконс, у самом току борби мењају се и правци удара, уводи неко ново наоружање. Притом, додаје он, Русија није употребила све типове наоружања којима располаже управо из разлога њихове велике разорне моћи и јер би било много жртава.

Бјеговић истиче да се засад не може рећи шта је крајњи циљ операције нити када ће сукоб бити окончан али да, судећи по реакцијама земаља попут Немачке, Британије, САД, неће скоро јер они наоружавају Украјину.

„Изгледа да неко жели да се сукоб прошири и на околне земље. А видимо да неке чланице НАТО морају извршавати оно што им се нареди, првенствено што им нареде САД“, упозорава Бјеговић.

„Све се завршава на војном плану. Питање сада шта је бојно поље, где се оно завршава. Шта се дешава с Придњестровљем? Упоредо се страшно заоштрава ситуација на подручјима на којима постоји опасност директног сукоба НАТО и Русије – на Арктику, у Балтичком мору, око Калињинграда, напета је ситуација и у Црном мору“, напомиње Дрецун, који сматра да су зато реална упозорења да може доћи до светског обрачуна.

Има ли Србија маневарски простор

Анализирајући како све то може да се одрази на наш регион, саговорници истичу да увек постоји бојазан за Србе на северу КиМ, тим пре што Запад наоружава Приштину.

Јасно је ипак, сматра Бјеговић, да како год буде формирана тзв. Косовска војска, што гурају западне земље, она је бескорисна у односу на снаге безбедности Србије. Дрецун напомиње да Приштина неће кренути на север док не добије зелено од својих ментора, а верује да у овом тренутку Западу није у интересу да отвара ново подручје дестабилизације.

„Они знају да у таквим условима конкурентске геополитичке силе могу да ојачају своје присуство. И ту је наш маневарски простор да можемо да штитимо наше интересе и да одбијамо покушаје да нас сврстају. Ми смо рекли да је наше опредељење чланство у ЕУ, да смо војно неутрални, а да ћемо са свима сарађивати. Али они би сад да Александар Вучић каже да смо скроз на Западу а то значи да заводимо санкције Русији и Путину. Наравно да то није наш интерес“, поручује Дрецун и додаје да циљ јесте да се сачува мир, али да то зависи оних који могу да дестабилизују регион а то свакако није ни Србија, ни Русија.