- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Како штедети ако немате од чега?

CC0 / pixabay / Криза
Криза - Sputnik Србија, 1920, 04.05.2022
Пратите насTelegram
Пре неколико дана објављена је прича о тридесетједногодишњем Београђанину који је од плате која је 42.000 динара, успео да за само три месеца уштеди чак хиљаду евра! Прво питање већине је било – да ли је то заиста могуће? О томе говори Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива".
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Сналажљиви млади човек је, у причи која је објављена, објаснио да: купује само према списку који претходно направи, да „не пада“ на снижења и акције, са пријатељима се чешће дружи код куће уместо у кафићу, у коверат одваја новац за плаћање трошкова у домаћинству и те паре не дира, да је престао и да пуши, али да зато сваког дана оставља 200 динара у „пушачки коверат“… Дао је још доста корисних савета.

Како штедети ако немате од чега

Међутим, већина грађана ће на питање да ли штеде одговорити да „немају од чега“. О томе да ли је баш свако од нас способан да уштеди и како да постанемо економичнији, за Радио Београд 1 говорио је Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“.
„Нисам сигуран да је пример који сте поменули сасвим истинит“, каже Гавриловић, „или макар треба поменути околности у којима неко живи, јер су ствари битно различите ако живите сами или имате породицу са једним дететом или двоје деце, што готово редовно доводи до неких ванредних трошкова.“
Или ако неко нема висока примања, али живи код родитеља па не плаћа кирију, на пример, додаје Гавриловић и објашњава да питање штедње ипак, на првом месту, зависи од карактера, а затим и од финансијских могућности.
„Неко ко има јак карактер и зна шта хоће, а притом има и одређених могућности, дисциплином и економичним понашањем може да уштеди. Други мисле да је боље живети данас, јер ко зна шта ће бити сутра, па и не помишљају на штедњу. Мора се рећи и да се многима који имају могућности да штеде испречи карактер, те две ствари су уско повезане“, навео је Гавриловић.
На подсећање да је познато да већина богатих људи води белешке о приходима и расходима и питање који су кључни савети који могу направити значајну разлику у кућном буџету, Дејан Гавриловић каже да не постоје универзални савети некоме како да постане штедиша, али да до тог циља свакако води ослобађање од ситних трошкова или лишавање малих задовољстава, свега онога без чега се може, и поново скреће пажњу да све ипак зависи од висине примања.
„Не важи парола – све се може кад се хоће, јер реално постоје људи који једва састављају крај с крајем. Не могу да уштеде ни они са високим примањима ако им је стил живота такав да свакодневно иду у ресторане и кафиће. А не разумем ни оне који кажу 'у проблему сам', а свакодневно купују цигарете – ем то штети њиховом здрављу, ем здрављу околине, ем троше новац! Ипак, код некога страх за егзистенцију доведе до рационализације потрошње. Што се тиче праксе богатих људи да стриктно воде евиденцију прихода и расхода, то није лоша препорука за све, али тешко је изводљива када су примања мала“, истакао је Гавриловић.
Kако традиционално за празнике потрошимо много новца, рекло би се неумерено и без велике потребе, па чак имамо навику и да, уместо да се прилагодимо примањима, подижемо кредите да бисмо, рецимо, некуда отпутовали на одмор, на питање да ли нас такво понашање уводи у зачарани круг задуживања и у непрекидни стрес, како из тога изаћи, Гавриловић каже да су штедња и подизање кредита најуже могуће повезани.
„Ако неко има одређена примања и од једног до другог лета није успео да уштеди за одмор, тешко да ће подизањем кредита тај исти новац моћи да одвоји у наредних годину дана како би га отплатио. Притом, штедња подразумева само издвајање одређене суме, док се на кредит плаћа и нека камата – значи, на месечном нивоу потребно је издвајати више“.

И новац има цену

„Зависно од висине позајмице и услова, то за годину дана може бити приличан трошак. Такође, изузетно је важно напоменути да и новац има цену, да одређена сума данас и пре неколико година – или за исти период у будућности – нема исту вредност.
Без обзира на то да ли је у касици, сламарици или у банци. Посебно се то добро види у последње две године кризе изазване пандемијом, јер цене често и много скачу и то основних животних намирница.
Зато, ако неко има фиксна примања и одваја неку своту са стране, тај новац губи вредност, чак и ако је положен у банци, јер је камата мања од годишње инфлације.
Према последњим подацима, инфлација је око девет посто, а камата на штедњу у динарима је два до четири посто, у еврима је занемарљиво мала...
Штедња сама по себи не значи 'штедећу, па ћу се обогатити'. Штедња и улагање у нешто доноси далеко већу корист, али тако нажалост не могу да размишљају они који примају минималац или минимално штеде“, рекао је Гавриловић.

У шта улагати уштеђевину

Поставља се и питање у шта улагати уштеђени новац, али ни за то нема универзалног одговора осим да мали ризик при улагању, рецимо поменута штедња у банци, доноси малу зараду, а велики, као што је улагање у инвестиционе фондове, велику. Ипак, такво улагање је прилично ризично, јер нема гаранције како ће се ствари одвијати у будућности.
„Једино што бих засигурно саветовао је опрез са улагањима с обзиром на то да се ситуација око нас мења из дана у дан. Само у стабилној економској ситуацији и окружењу може да се прогнозира одређена добит уз неки мањи ризик. У супротном, он је прилично велики“, рекао је Гавриловић, пренео је РТС.
Динари - Sputnik Србија, 1920, 24.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Пет психолошких трикова за лакшу штедњу
Гувернерка Јоргованка Табаковић - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Јоргованка Табаковић: Инфлација успорава од јула
Јоргованка Табаковић - Sputnik Србија, 1920, 13.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Да ли ће расти рате кредита и у којој валути штедети: Шта каже гувернерка Народне банке Србије
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала