Медији: Грчка, Малта и Кипар против забране транспорта руске нафте

Грчка, Малта и Кипар довели су у питање могућу забрану транспорта руске нафте у треће земље, пише агенција Блумберг позивајући се на дипломатске изворе.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Како се наводи, ове земље се прибојавају да би то само могло да помогне конкурентима Европске уније.

Претходно је Ројтерс позивајући се на изворе упућене у преговоре саопштио да представници Европске уније данас нису успели да постигну сагласност у вези с увођењем ембарга на увоз руске нафте. Према наводима агенције, споразум би могао бити постигнут сутра.

Против тоталног ембарга званично су се изјасниле Чешка, Словачка и Мађарска.

Чешка је саопштила да подржава ембарго, али да јој треба две-три године прелазног периода како би повећала капацитете алтернативног нафтовода преко којег би могла да добија нафту из других извора.

Што се тиче Словачке, она се такође слаже са ембаргом, ако јој се да трогодишњи прелазни период како би се изборила са ситуацијом.

Мађарска наводи да неће подржати ембарго ако не добије изузеће за испоруке нафте из Русије преко цевовода.

Раније је саопштено да Европска унија предлаже у оквиру нових санкција да се европским судовима и компанијама забрани пружање услуга у вези са транспортом руске нафте у целом свету, укључујући и у области осигурања.

Раније је шеф Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да ЕК у оквиру новог, шестог пакета санкција Русији разматра постепену забрану увоза руске нафте у Европску унију.

Специјална војна операција у Украјини

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.

Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.