Шта скрива ледени плави џин: Зашто је Уран постао топ тема, има ли живота на његовим сателитима?

Уран би могао бити репрезентативни, најучесталији тип егзопланета у галаксији. Нова НАСА мисија ће открити да ли је та тврдња тачна и има ли живота на његовим сателитима.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Ледени џин би могао да представља најчешћи тип планете у галаксији, али о њему знамо веома мало. Сада су научници изјавили да је посматрање Урана изблиза постало главни приоритет.

Уран је можда најчуднија планета у Сунчевом систему. У неком тренутку, током своје историје, ледени џин је био нагнут, и кретао се на боку. Око њега кружи више десетина прстенова, а око 27 сателита се налази у његовој орбити. Атмосфера је сачињена од водоника, хелијума и тежих једињења која се налазе у чврстом, леденом агрегатном стању, дубоко у хладним уранским облацима.

Али осим прегршт интригантних чињеница, научници суштински веома мало знају о овој леденоплавој планети коју је први и једини пут посетила свемирска летелица „Војаџер 2“ 1986. године. То би сада могло да се промени.

Научници су недавно објавили извештај који препоручује НАСА да би мисија на Уран требало да јој буде главни приоритет у наредној деценији. То би могло да се реализује до 2031. године.

„Мислим да нас тамо чекају нека изузетна изненађења, а моћи ћемо да стекнемо и огромно знање о формирању планета уопште“, каже Џонатан Лунин са Универзитета Корнел, који је председавао панелом на ком се представљао извештај о џиновским планетама.

Једна велика предност је то што би и Уран — и Нептун, други ледени џин Сунчевог система — могли да буду репрезентативни тип планете у галаксији. Научници сматрају да би решавање мистерија Урана, као што је његово чудно магнетно поље, унутрашња структура и изненађујуће ниске температуре, могле да буду кључне - не само за разумевање ледених дивова који се налазе у галаксији Млечни пут, већ и за откривање трагова о настанку нашег Сунчевог система.

Предложена мисија, названа „Uranus Orbiter and Probe“, би послала малу сонду за истраживање атмосфере планете док би орбитер годинама кружио око Урана. То је план сличан успешној НАСА мисији „Касини“, која је истраживала Сатурнов систем од 2004. до 2017. године.

Међупланетарни свемирски брод будућности

Сваке деценије научна заједница излаже низ препорука о томе чему треба дати приоритет током наредних 10 година истраживања. Добијени документ користе Наса и Национална научна фондација као водич приликом одлучивања у које пројекте да улажу ресурсе.

Претходно истраживање, објављено 2011, препоручило је научној заједници да приоритет буду вишеструке мисије узимања узорка са Марса. Ровер НАСА „Perseverance“ тренутно завршава прву фазу овог задатка док крстари површином Црвене планете, прикупљајући и чувајући марсовске стене и прашину за евентуални повратак на Земљу. Истраживање из 2011. такође је препоручило мисију на Јупитеров ледени месец - Европу, који је једно од најперспективнијих места у Сунчевом систему када је реч о постојању живота какав познајемо на Земљи. Свемирска летелица „Европа Клипер“, требало би да буде лансирана 2024. године.

Још се не зна како се Уран преврнуо и како је задржао уређен систем сателита

CC0 / Pixabay /

И док је у истраживању из прошле деценије био трећи на листи приоритета за истраживање, у извештају за наредних десет година, Уран је изабран за мисију од највећег приоритета.

Посета Енкеладу, леденом Сатурновом месецу који би могао да угости успешну биосферу у свом подземном океану, друга је по реду нова водећа мисија, иако ће стићи на ред тек 2050-их, када услови буду повољнији за истраживање.

Ледена царства Урана

Назван по грчком богу неба, Уран је можда кључан за разумевање хиљада других планета које круже око далеких звезда које су научници до сада уочили, од којих су многе отприлике исте величине као овај ледени џин.

„Уран би могао бити репрезентативни, најчешћи тип егзопланета који постоји, а ми знамо тако мало о њему да ће било које ново сазнање бити непроцењиво“, пише научник Пол Бирн са Вашингтонског универзитета у Сент Луису.

„Не знамо како и када се Уран преврнуо, или како се око тако неуобичајене планете задржао тако уређен систем сателита. Научници не знају много о унутрашњој структури планете, нити зашто је толико хладнија од Нептуна. А посматрања магнетног поља планете, од стране Насиног „Војаџера“, показују да је оно „заиста закривљено, стварно померено и нагнуто““, каже Хамел.

Током деценија, свемирски телескоп Хабл и чланови опсерваторија на Земљи, приметили су чудно понашање међу прстеновима планете, ерупцију светлих облака преко њене површине, блиставе ауроре и снажне ветрове. Научници су чак 2003. године приметили додатне месеце.

Предложена мисија, која би могла да кошта чак 4,2 милијарде долара, побољшала би наше разумевање Урановог система.

Планирано је да се сонда спусти кроз атмосферу планете и извршити детаљна мерења њеног састава. Већи орбитер, опремљен са више научних инструмената, провео би године истражујући планету, њене прстенове и њене месеце.

„Многи од ових сателита су невероватни за гледање и показују знаке активности на површинама“, каже Кануп.

Међу месецима планете, који су названи по ликовима из дела Вилијама Шекспира и Александра Поупа, налази се и чудна Миранда.

„Пејзажи једног од најчуднијих сателита у Сунчевом систему, Миранде, изгледа као да су насумично закрпљени. А ми чак и не знамо како изгледа задња страна овог Франкен-месеца — „Војаџерове“ слике покривају само половину овог „малог света““, додаје Кануп.

Можда је још важније открити да ли би неки од ледених месеца који круже око Урана, као што су Титанија или Оберон, могли да имају океане ушушкане испод кора, попут Европе и Енклада. Ти океани би имали каменито дно, каже Лунин, и можда богатију залиху органских материјала, који су потребни животу каквог познајемо, него сателити у саставу планета које се налазе ближе Сунцу.

Чекајући Уран

Научници ће морати мало да сачекају док не добију своје прве информације о Урану, јер ће бити потребне године, чак деценије, да свемирски брод стигне до свог одредишта.

Како је планирано, орбитер и сонда лансирали би се на ракети „SpaceX Falcon Heavy“ између 2031. и 2038. године, или касније, како би искористили повољно поравнање планета. У свемиру, најбрже могуће путовање траје око 13 година, што значи да летелица не би ушла у орбиту Урана до средине 2040-их, пренела је „Национална географија“.