Приштина хрли ка чланству које би је тотално удаљило од УН - Београд има снажан одговор

Косово би више изгубило него добило пријемом у Савет Европе јер би се додатним повлачењем признања косовске државности удаљило од УН. С друге стране, ЕУ и Запад треба да се упитају да ли им је важније да удовоље Приштини или да „сачувају“ садашњу позицију Србије у односу на дешавања у Украјини, каже политиколог Дејан Вук Станковић.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Аљбин Курти најавио је после посете Немачкој да ће тзв. Косово аплицирати за пријем у Савет Европе и Партнерство за мир, иначе познато као предворје НАТО. Србија тим поводом, према медијским наводима, већ има спреман одговор на овај потез Приштине, ако до њега дође, а то је чврсто обећање 14 земаља које би повукле признање Косова.

Приштина више губи него што добија

Доктор политичких наука професор Дејан Вук Станковић сматра да је у овом тренутку могуће да се деси и једно и друго, али каже да би Косово више изгубило него добило евентуалним пријемом у СЕ.

„Могуће је да Албанци добију кредит од Запада и да уђу у СЕ, с тим што би то био велики преседан јер у СЕ никада није био члан неко ко није члан Уједињених нација. Такав преседан питање је да ли би прихватиле и државе чланице ЕУ које не признају Косово, а то исто важи и за НАТО, с обзиром да су све државе које су ушле у СЕ и НАТО имале пун међународни субјективитет, што је далеко од косовског случаја“, истиче он.

Станковић не сумња да и у америчкој, и у немачкој дипломатији постоји идеја да се Косово „међународно-правно оснажи“ што онда отвара другу димензију читаве ситуације, а то је да се тиме директно крши Вашингтонски споразум.

„То Србији даје одрешене руке да покрене акцију отпризнавања. Ако је у питању 14 држава, плус оних 11 које су већ повукле признање Косова то би било 25 признања мање за Косово и то га дебело спушта испод броја 100. Другим речима, то их удаљава од могућности да кроз Генералну Скупштину Уједињених нација буду признати као чланица УН“, објашњава Станковић.

Све су опције могуће у овом тренутку

Гледано у том светлу, међународно правни положај Приштине, каже Станковић, био би тежи него што с чланством у Савету Европе.

„Они се свакако у процесу европских интеграција налазе на нултој тачки, а то се види и по томе што без обзира што су миљеници великих сила у ЕУ и САД-а још не могу да добију ни визну либерализацију. Дакле, не верујем да би им то нешто посебно помогло. Али у овим превирањима где се разне ствари ломе преко колена не сумњам да постоје амбиција Бајденове администрације која жели да погура Косово“, сматра Станковић.

Станковић се осврнуо и на детаљ у овој причи који, како је рекао, далеко превазилази све горе поменуто а то је да ли је Европа у овом моменту спремна да се одрекне Србије излазећи у сусрет Косову.

„Оно што је ту интересантно у овој међународној игри је позиција Србије у односу на санкције према Русији. Могућност наше дипломатије да поентира по питању отпризнавања Косова директно је повезана са сарадњом са Русијом и Кином. Тако да, ако Албанци и њихови западни савезници буду радили на Косову и СЕ и Партнерству за мир при НАТО пакту, онда треба да очекују да ће се Србија дистанцирати од политике по питању Украјине“, наглашава Станковић.

Приштина или Србија – нека одлуче

Другачије речено, ако неко жели да придобије Србију, не може да настави да безрезервно кредитира тзв. Косово, јер се у том Случају Србија природно окреће ка Русији, што значи да онда нема ништа од јединствене европске политике према Русији на западном Балкану.

„Србија дакле остаје апсолутни партнер Русији јер су нам опет они једини партнери по питању заштите интереса када је реч о Косову. Тако да је на индиректан начин улог пренет на ово кључно безбедносно и политичко питање које се тиче и Европе, и читавог света. Значи, ако би кренули да Косово уведу у СЕ то би одвојило Србију од ЕУ и одвело ка Русији и то започиње дипломатска игра одпризнавања Косова“, истиче Станковић.

Косову иде на руку чињеница да је Русија искључена из Савета Европе, што значи да западне силе имају пуну доминацију што може да доведе до свакаквих обрта.

Подсећања ради, Београд и Приштина су у септембру 2020. потписали у Белој кући Вашингтонски споразум, којим је тзв. Косово прихватило једногодишњи мораторијум на тражење чланства у међународним организацијама. Наша страна се на исти период обавезала да одустане од кампање за повлачење признавања, као и од лобирања код других земаља да не признају тзв. Косово. Иако је рок истекао, амерички званичници су истицали да споразум остаје на снази, с тим што у Приштини ниједног тренутка није постојала добра воља за поштовање овог али и било ког другог документа.