- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Први стрип на лесковачком дијалекту – доживљаји српског добровољца из Великог рата

© Фото : Спутњику уступио Марко СтојановићПрви стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ - Sputnik Србија, 1920, 07.05.2022
Пратите насTelegram
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ аутора Марка Стојановића, недавно је промовисан у Народном музеју у Лесковцу. „До пакла и назад: Запис“ говори о доживљајима добровољца из Првог светског рата војника Моравске дивизије Милутина и његовог коња Шарца.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Прича о првом стрипу на лесковачком дијалекту почела је много раније са Николом Митровићем Коканом, једним од људи који су после Другог светског рата вратили стрип на киоске у Србији, каже за Спутњик Марко Стојановић, професор енглеског језика и предавач у Школи стрипа „Никола Митровић Кокан“.
© Фото : Спутњику уступио Марко СтојановићПрви стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2022
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“

„До пакла и назад“ – стрип-епопеја српске војске

Кокан је радио за чувену едицију „Никад робом“ чији је најпознатији стрип био „Мирко и Славко“ на коме је сарађивао. Као Лесковчанин покренуо је школу стрипа у родном граду 1995, а Стојановић је био један од полазника. Пред смрт 1997. желео је да уради три велика стрипа којима би свој опус заокружио.
„Један од та три стрипа требало је да се зове 'До пакла и назад' и да се бави епопејом српске војске у Првом светском рату. Нажалост, преминуо је пре него што је успео да то уради али сам ја као његов ученик имао жељу да испуним његов аманет. Како се приближавала стогодишњица Првог светског рата, стекли су се услови да се то уради. Замислио је да то буде један еп који ће имати исте јунаке од почетка до краја, али то није било изводљиво, тако да сам одлучио да направим низ кратких прича од којих ће свака бити посвећена једном од кључних догађаја Првог светског рата“, додаје Стојановић.
Приче су посвећене Сарајевском атентату, упаду Аустроугарске војске у Мачву, кључним биткама 1914. – Церској, Колубарској и бици на Мачковом камену, одбрани Београда, повлачењу преко Албаније, Плавој гробници, пробоју Солунског фронта, повратку војника у Србију и животу ратних војних инвалида после Првог светског рат.
© Фото : Спутњику уступио Марко СтојановићПрви стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2022
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Са тимом цртача међу којима су била нека од најпознатијих имена домаћег стрипа као што су Леонид Пилиповић, Милорад Витановић Маза, Сабахудин Мурановић Муран, Милан Дрча, Душан Божић, Бранислав Керац, Дражен Ковачевић, Алекса Гајић, Јован Укропина успели су да заврше да објаве стрип-албум на стогодишњицу примирја у Првом светском рату, 2018. године.

„До пакла и назад: Запис“ – први стрип на лесковачком дијалекту

Стојановић је мислио да је та прича завршена, међутим један од цртача Драган Стојкић Рајачки који је радио причу „Ципеле и потковице“, а пратила је војника добровољца Моравске дивизије Милутина и његовог коња Шарца, није желео да се прича заврши и наставио је да црта вињете и илустрације, чак и неке табле стрипа.
Кад се накупило довољно материјала, Стојановић је решио да уради наставак и да на постојеће цртеже напише текст што је „потпуно некарактеристично за настанак стрипа“, јер обично сценариста прво напише сценарио по коме се црта. Стојановић је узео визуелне предлошке Рајачког и тако је настао „До пакла и назад: Запис“.
© Фото : Спутњику уступио Марко СтојановићПрви стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2022
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
На том албуму 90 одсто посла изнео је Рајачки, али други цртачи Милорад Витановић Маза, Дејан Седлан, Душан Божић су ускочили и истуширали неке његове радове док су неке вињете радили Геза Шетет, Небојша Бачић, Александар Анђелковић, Игор Крстић, Боривоје Грбић и тако је настао „стрип карактеристичан по неколико ствари“.
„Прво по томе што је настао на један крајње нетипичан начин. Друго, с обзиром да је Милутин војник Моравске дивизије и да је из Лесковца онда је било логично да читав албум буде на дијалекту, лесковачкој варијанти призренско-тимочког дијалекта. На крају се испоставило да је то први албум на тој подваријанти призренско-тимочког дијалекта“.

Сатанизација јужњачког дијалекта

Стојановић наглашава да је иза оба албума стало доста људи који су „својим именом и репутацијом на неки начин гарант квалитета“. За први албум је предговор писао др Александар Узелац, историчар и сарадник Историјског института у Београду, а поговор др Перица Хаџи-Јованчић, историчар са Кембриџа,док је „стриповски део“ обрадио Слободан Ивков, наш најеминентнији стрип теоретичар.
„За други албум предговор је писао познати писац Вуле Журић, а поговор др Павел Пилх који је у Чешкој докторирао на теми „Југословенски и постјугословенски ратни стрип 1914 – 2018“. Сарадници на запису су била три писца који пишу на лесковачком дијалекту – Дејан Ђорђевић, Далибор Ђорђевић и Предраг Станковић. Тако да можемо да кажемо да су стрипови добро заокружени и добро утемељени и у историји и у дијалектологији“.
Завршавајући албум био је у недоумици да ли да дијалект поједностави и учини га разумљивијим за шире масе јер „кад ми Лесковчани причамо баш 'по нашки', други имају проблема да нас разумеју“. Тад се десио онај несрећни случај где је дијалект са југа Србије „сатанизован и исмејан са Вујаклијом и оном гимназијом у Београду која се тако рекламирала“.

Стрип као уџбеник лесковачког дијалекта

„Тим дијалектом су писали великани књижевности као што су Бора Станковић и Стеван Сремац. Осетио сам револт и одлучио да не поједностављујем него да напишем како су ти људи говорили, па ко то схвати – добро је, а ко не разуме, постоје речници тих израза па нека се упознају мало, то је говор којим говори четвртина Србије. Није лоше знати се споразумевати са тим људима, пошто се ми са југа можемо се споразумети са свима, али изгледа кад треба нас разумети да важе неки други аршини. Па нека буде то не само уџбеник историје, него и уџбеник дијалекта“.
© Фото : Спутњику уступио Марко СтојановићПрви стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“ - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2022
Први стрип на лесковачком, односно призренско-тимочком дијалекту, „До пакла и назад: Запис“
Додаје да је Павел Пилх у поговору написао да се кроз стрип, осим са историјом, упознавао и са дијалектом.
„Пошто се он бави и словенским језицима на Филозофском факултету у Брну где предаје, написао је да му је стрип помогао да упозна дијалект који није познавао а чије га је богатство запањило и да је обогаћен том раскоши језика која му је била непознаница. Ако је то за једног Чеха могло да уради посао, мислим да би могло и за неке грађане Србије“, закључио је Стојановић.
Насловница књиге Приче из Другог рата - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
КУЛТУРА
Александар Зограф о „Причама из другог рата“: Још нисмо савладали лекцију из историје
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала