- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Изненадни маневар Париза: Уместо проширења ЕУ – савез против Русије

© Sputnik / Алексей Никольский / Уђи у фото-галеријуПредседници Украјине и Француске Владимир Зеленски и Емануел Макрон
Председници Украјине и Француске Владимир Зеленски и Емануел Макрон - Sputnik Србија, 1920, 10.05.2022
Пратите насTelegram
Из чланства у “Европској политичкој заједници” коју је предложио француски председник Макрон не би произилазила права и обавезе као из пуноправног чланства у ЕУ, већ би се радило о неком лабавом виду политичке асоцијације где би те државе у политичком и енергетском смислу биле на линији политичких захтева ЕУ, али без учешћа у њеним институцијама.
Овако Александар Гајић из Института за европске студије гледа на идеју председника Француске да се створи "Европска политичка заједница" којом би се повећала сарадња ЕУ са другим европским земљама попут Украјине, јер њихово приступање Унији, како је рекао Макрон, није реално у скоријој будућности.
Гајић сматра да би државе на тај начин биле придружене Унији по питању енергетике и политичког одношења према, пре свега, Русији и то са једним непријатељским ставом, а не би имале могућност учешћа ни у европским институцијама ни у европским фондовима.
Макрон је, наиме, након завршетка Конференције о будућности Европе у Европском парламенту изјавио да је “постојала стварна жеља да реструктурирамо Европу по питању више политика, али је Европа поставила лествицу врло високо по питању интеграције, па нећемо моћи интегрисати неке државе у идућим годинама или чак деценијама".
Он је проценио и да формат сарадње с другим европским земљама само кроз европске интеграције “блокира у одређеној мери енергетску, културну и другу сарадњу” и поручио да би “европска политичка заједница била отворена за демократске европске државе које негују кључне вредности у областима политичке сарадње, безбедности, енергетске сарадње, саобраћаја и инвестиција у инфраструктуру”.
© AP Photo / Frank AugsteinЗастава ЕУ а у Лондону иза саобраћајног знака
Застава ЕУ а у Лондону иза саобраћајног знака - Sputnik Србија, 1920, 10.05.2022
Застава ЕУ а у Лондону иза саобраћајног знака

Политички маневар

Према речима Александра Гајића, овај предлог француског председника долази у светлу чињенице да је замор од проширења Европске уније и даље актуелан.
Како каже, немогућност реалног проширења ЕУ за нове чланице је извесна, с обзиром на све потешкоће и проблеме у којима се Унија налази у сваком могућем погледу – од институционално-политичких, преко енергетских потешкоћа, до оног најважнијег спољнополитичког проблема у контексту ситуације у Украјини.
“Пошто се у том сукобу у Украјини Европска унија определила за то да слепо следи политику САД, а на штету и ЕУ као целине и готово свих чланица, ово је сада покушај Макрона да се направи један политички маневар и да се не само Украјини, него вероватно и другим кандидатима, уместо пуноправног чланства понуди могућност учешћа у неком виду некаквог новог политичког савеза”, објашњава Гајић.
Тај савез, сматра наш саговорник, не би био ни јак ни дубок, нити обавезујући.
“То заправо значи довођење тих земаља у окружење Европске уније на политичку линију са њеном садашњом позицијом, а ускраћивање оних бенефита које би те државе имале када би ушле у пуноправно чланство. Једноставно, то је један политички маневар Макрона и маска за предворје ЕУ где ви аутоматски морате, да бисте заузели те њихове наводне вредносне позиције, а заправо политичке и геополитичке позиције, да будете на њиховој линији, а са друге стране да немате оне бенефите које је доносило чланство у ЕУ до кризе у коју је запала и која траје већ доста дуго”, каже Гајић.
© Sputnik / Владимир Астапкович / Уђи у фото-галеријуЗастава Европске уније
Застава Европске уније - Sputnik Србија, 1920, 10.05.2022
Застава Европске уније
Та криза Уније је, додаје, поготово изражена у новонасталим околностима где ће ЕУ трпети штету пре свега у економском и социјалном смислу, због проблема са енергетиком, а након што се овако поставила према Русији са увођењем санкција.
“Зато сада имамо настојања да се “ад хок” направи неки оквир за политичко везивање држава које не могу да буду примљене у чланство у ЕУ, а да се оне приморају да буду на политичкој линији коју им диктира Европска унија. Очигледно је да се ради о земљама које су на Балкану неинтегрисане, па и другим државама попут потенцијално Грузије, а евентуално и Турске”, примећује Гајић.

Крај приче о Европи у више брзина

Он је мишљења да би Украјини, с обзиром на то да се власт у Кијеву определила за ратну опцију и да су иза леђа подржани од стране НАТО- и ЕУ, укључивање у овај нови политички савез било битно, јер знају да не могу постати пуноправни члан чак и када би их неко гурао и давао им политичку подршку.
“Али, Украјина и сада дефакто добија велику војну и економску помоћ, док друге земље које се налазе у процесу придруживања немају ни економски ни политички интерес да се нађу у неком новом, фасадном предворју ЕУ које би имало назив неке политичке уније, а које би им заправо ускраћивало пуноправно чланство у Унији и од кога би имали и економску и политичку штету. Дакле, ради се о покушају Макрона да маневрише и да се уместо приче о “Европи у више брзина”, а с обзиром на новонастале околности, створи једно предворје предворја ЕУ које би дисциплиновало државе да буду на геополитичкој линији ЕУ у једном врло незгодном геополитичком и економском тренутку, а без праве добити за њих саме и са претњама да ће им ЕУ нанети штету ако не буду на линији”, оцењује Гајић.

Шта то значи за Србију

На питање шта све ово значи за Србију Гајић каже да иако Макрон неће потврдити да је идеја о “Европи у више брзина” напуштена и тврдиће да се ради о прилагођавању новим условима и структуралној позицији Европске уније у новонасталим околностима, суштина је да се ради о прикривеном одустајању од тог концепта и његовом преформулисању у нешто наизглед слично, али заправо још удаљеније од ЕУ:
“Реч је о претварању једне од тих “брзина” у још један, удаљенији вид сарадње или неког политичког савезништва, без приступања чланству у ЕУ.”
У том смислу, истиче Гајић, и Макронову поруку да је “Европа поставила лествицу врло високо по питању интеграције, па неће моћи да интегрише неке државе у идућим годинама или чак деценијама", треба тумачити као експлицитно изношење тога да је обећавање пуноправног чланства зарад придруживања у политичком и дипломатском смислу линији ЕУ, која сада представља једну од конфронтираних страна по питању сукоба у Украјини, нешто што је нереално и због чега не треба губити из вида сопствене политичке, економске и геополитичке интересе.
“Ово је, дакле, још један доказ који иде у прилог исправности држања војне и политичке неутралности наше земље по питању дешавања на истоку европског континента”, закључује Александар Гајић за Спутњик.
Емануел Макрон полаже председничку заклетву - Sputnik Србија, 1920, 09.05.2022
РУСИЈА
Макрон: Пријем Украјине у ЕУ трајаће годинама, а можда и деценијама
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала