- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Референтна каматна стопа НБС повећана на 2 посто

© Sputnik / Ненад ЗорићНародна Банка Србије
Народна Банка Србије - Sputnik Србија, 1920, 12.05.2022
Пратите насTelegram
Извршни одбор Народне банке Србије повећао је на данашњој седници референтну каматну стопу за 50 базних поена, на 2,0 посто.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Истовремено, одлучено је да се и стопа на депозитне олакшице и стопа на кредитне олакшице повећају за по 50 базних поена, на нивое од 1,0 одсто, односно на 3,0 процента респективно, саопштено је из НБС, преноси Танјуг.
Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду да су инфлаторни притисци на светском и домаћем тржишту и даље јачи и постојанији него што се претходно очекивало и да то захтева додатно пооштравање монетарних услова како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и даљи раст инфлације.
Ово је друго узастопно повећање референтне камате НБС како би се утицало на смањење инфлације у наредном периоду.
Тиме је настављено повећање рестриктивности монетарне политике НБС започето у октобру прошле године, постепеним повећањем просечне пондерисане стопе на аукцијама репо продаје хартија од вредности, која је од октобра до данас подигнута за укупно 110 базних поена.
Извршни одбор је истакао на седници да су интервенције продајом девиза на домаћем девизном тржишту имале двоструки утицај. Поред одржања релативне стабилности курса динара према евру, путем овог инструмента - повлачењем значајног износа динарске ликвидности - пооштрени су монетарни услови.
Такође је констатовано да дешавања на међународном тржишту претходних месеци карактерише јачање геополитичких тензија и избијање конфликта у Украјини, који су утицали на продубљивање енергетске кризе на глобалном нивоу, на даљи раст цена примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и на продужавање отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања.
Инфлација у Србији, као и у већини других земаља, наставила је да се креће узлазном путањом вођена и даље у највећој мери растом цена хране и енергије.
Из НБС наводе да, према њиховим најновијим пројекцијама, очекују да ће инфлација у другој половини ове године имати опадајућу путању, да ће се у границе циља од 3,0 плус/минус 1,5 посто вратити највероватније у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције.
Процењују такође да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и виша увозна инфлација још неко време вршити инфлаторне притиске, али да се „у хоризонту пројекције“ очекује њихово постепено слабљење. Поред тога, како напомињу, долазак нове пољопривредне сезоне требало би да резултира смањењем цена воћа и поврћа са садашњих високих нивоа.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће и ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, а у кратком року и ефекти економских мера Владе усмерених на цене основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту.
У саопштењу се подсећа да су геополитичка кретања и ескалацију конфликта у Украјини знатно повећали неизвесност у погледу изгледа глобалног привредног раста, те да је додатно јачање инфлаторних притисака на међународном нивоу утицало на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и заоштравање њихових монетарних политика - укључујући ФЕД који је наставио циклус повећања референтне камате, и ЕЦБ која је одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја.
Заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака, као и повећана неизвесност на глобалном нивоу, могла би негативно да утиче на токове капитала према земљама у успону, укључујући и Србију, упозорава НБС.
Ипак, и поред негативних ефеката конфликта у Украјини на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, већина показатеља економске активности на домаћем тржишту је у првом тромесечју наставила да бележи динамичан раст, напомиње се даље и подсећа да је према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у првом кварталу износио 4,3 посто међугодишње.
Посматрано с производне стране, раст воде услужни сектори и индустрија, а посматрано с расходне стране - приватна потрошња и фиксне инвестиције, као и раст залиха, док је у условима повећаног увоза енергената допринос нето извоза био негативан.
Централна банка очекује, упркос високом степену неизвесности, наставак раста наше економије и у наредном периоду, при чему је могуће да због неповољнијих оцена изгледа глобалног привредног раста након избијања конфликта у Украјини, а пре свега нижег очекиваног раста зоне евра и земаља региона, раст бруто домаћег производа ове године буде благо нижи у односу на претходне пројекције, преноси Танјуг.
У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља.
Приоритет монетарне политике ће и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту, поручује НБС.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. јуна.
Јоргованка Табаковић - Sputnik Србија, 1920, 13.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Да ли ће расти рате кредита и у којој валути штедети: Шта каже гувернерка Народне банке Србије
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала