Шта се дешава са нашим телом када кијамо

Не постоји ништа уобичајеније од кијања, па ни када нам се то деси не обраћамо много пажње.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Шта се дешава са нашим телом када кијамо и које врсте кијања постоје? Тек када се његова фреквенција током дана повећа, запитамо се да ли се нешто заиста дешава око нас. Али шта се заиста дешава када кијамо?

Зашто кијамо?

Најједноставније објашњење је да се аутоматска, невољна реакција нашег тела јавља када наша ноздрва открије нешто што јој смета (нпр. алерген) и одмах ће покушати да то одбије. Међутим, постоје и други разлози.

„Кијање је једна од најчешћих реакција нашег тела, али често не одвојимо време да размислимо о томе како и зашто се то дешава“, објашњава Тим Мајнс, лекар хитне помоћи.„То је у суштини испуштање ваздуха које помаже телу да отклони досадне елементе као што су алергени, мириси и прашина из носа и грла.“

Наравно, према речима лекара, ова активност ће бити снажно примећена када се суочимо са нечим што нам изазива алергију или прехладу.

Истовремено, поред прашине, назалних спрејева и нашег изненадног излагања светлости, повреда носа и удисање хладног ваздуха може довести до кијања.

„Можемо да кијамо када удишемо хладан ваздух јер ће се носна слуз осушити, изазивајући исту реакцију на нервима у носу као и прашина“, каже доктор.

У ствари, према студији из 2019. објављеној у „Сајентифик Рипортс“, примећено је да је кијање изазвано јаким светлом, које је познато као рефлективно кијање, наследна особина. Тачније, на узорку од више од 3.400 људи у Кини, пронађена је веза између рефлексног кијања и специфичног гена.

Шта се тачно дешава када кијемо?

Колико год се чинило да ми изазивамо кијање, у суштини наше тело обавља разне кораке док не дође до ове реакције.

Према речима Дилраја Калсија, лекара и оснивача медицинског центра у Лондону, „рефлекс кијања почиње иритацијом назалне слузокоже“.

Ови рецептори шаљу сигнале сензорној бочној кичменој мождини. Тада се активирају два различита нервна сигнала, један у мишићима ждрела, ларинкса и респираторног система, изазивајући кијање, а други кроз парасимпатичке нерве, повећавајући лучење суза.

„С друге стране, непосредно пре кијања, тело се припрема док грудни мишићи стисну плућа док се гласне жице затварају“, каже др Мајнс.

„Када се гласне жице поново отворе, ваздух се великом брзином усмерава ка дисајним путевима и кроз ваш нос. Очи се затварају, а дијафрагма се помера нагоре док се мишићи грудног коша скупљају, ослобађајући ваздух из плућа“, објашњава доктор.

Ове капљице које се испуштају кроз нос и уста су алергени, али могу садржати вирусе и клице, ширећи се на друге људе.

Зато нас научници подсећају да када кијамо морамо да покријемо уста и нос, кијањем унутар лакта или на марамицу.

Врсте кијања

Врсте кијања варирају у зависности од тога колико су гласне и колико их је у низу. Како каже др Мајнс, „ово се разликује од начина на који наша тела реагују на алергене“.

Осим тога, ако неко кија неколико пута заредом, то значи да организам није успео да се ослободи надражујућег елемента, већ ради на његовом уклањању, додаје лекар, пренео је ДДЛ.

Истовремено, интензитет кијања зависи од тога колико ваздуха је неко удахнуо пре кијања, али зависи и од капацитета плућа.