Хоће ли раст референтне каматне стопе поскупети задуживање у Србији

Референтна каматна стопа коју је Народна банка Србије (НБС) подигла на два одсто одразиће се, али не нарочито, на раст камата на готовинске кредите и то само на оне са варијабилном каматном стопом. Људи са стамбеним кредитима су засад мирни, све док Европска централна банка (ЕЦБ) не подигне своју референтну каматну стопу.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Прикажи преко целог екранаИзађи из режима целог екрана

Ово је за Спутњик рекао генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић, коментаришући најновију одлуку Извршног одбора НБС који је референтну каматну стопу повећао за 50 базних поена, на 2,0 одсто. Такву одлуку је изнудила инфлација од 9,1 одсто на међугодишњем нивоу, коју је, као и свуда у свету, диктирао раст цена хране и енергената.

НБС је почетком априла први пут после више од годину дана подигао референтну каматну стопу спрам које се равнају камате на банкарском тржишту и то са 1,0 на 1,5 одсто.

Скупљим задуживањем против инфлације

Ко ће највише осетити скупље задуживање и да ли у тој ситуацији треба закочити са узимањем нових кредита? Поготово што је после дугог ћутања на ту тему и шефица ЕЦБ Кристин Лагард најавила да би та банка већ у јулу могла да подигне референтну каматну стопу, ЕУРИБОР.

Одговарајући на то питање Васић подсећа да смо пре десетак година у Србији имали референтну каматну стопу 9,5 одсто и да је када била смањена на 9,0 одсто и тада била велика тражња за кредитима. Он сматра да подизање референтне каматне стопе на 2,0 одсто није неки значајнији помак који ће утицати да људи одустају од новог задуживања, поготово ако на тај начин решавају неке животно важне проблеме, попут стамбеног.

Он истиче да је подизање референтне каматне стопе један од механизама монетарних власти свуда у свету за обуздавање инфлације и њено враћање у нормалу, што је за економисте и банкаре око 2,0 одсто.

Раст рата код готовинских кредита

Референтна каматна стопа коју је Народна банка Србије (НБС) подигла на два одсто минимално ће се одразити пре свега на раст варијабилних камата на готовинске кредите

CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/NMedjedov /

У Америци где је њихова централна банка два пута ове године подигла референтну каматну стопу и очекује се да до краја године она изађе на три одсто, међугодишња инфлација тренутно је 9,3 одсто, у ЕУ између 7,5 и 8,0 одсто, у Балтичким земљама је 14,5 и 15 одсто.

То скупље задуживање у Србији ће, према речима нашег саговорника, пре свега, али у мањој мери осетити они са готовинским кредитима.

„Када причамо о постојећим готовинским кредитима, око 50 одсто тих кредита су са фиксном каматном стопом и они клијенти који имају фиксну каматну стопу у уговору они неће осетити промене референтне каматне стопе која индиректно утиче на цену кредита. Они који имају варијабилну каматну стопу каквих је нешто мало мање од 50 одсто, могу да очекују благу корекцију у наредном периоду. То не значи да ће до ње доћи одмах сутра, него за три или шест месеци. Рецимо, ако је просечан динарски кредит 300.000 динара рата може да се повећа између 70 и 100 динара месечно уколико је кредит узет на четири године“, сликовито је објаснио челник Удружења банака Србије.

Стамбени засад мирују

Васић напомиње да су међу укупно узетим кредитима потрошачки заступљени у изузетно малом проценту.

„Што се тиче стамбених кредита они су у већини номиновани, односно изражени у еврима, у динарској противвредности. Преко 95 одсто стамбених кредита је индексирано у еврима и за сада ЕЦБ није мењала референтну каматну стопу која се зове ЕУРИБОР“, напомиње наш саговорник.

Другим речима, раст референтне каматне стопе НБС се не може одразити на стамбене кредите, односно на њихов највећи број. Шта ће се , међутим, десити када ЕЦБ повећа ЕУРИБОР, како је управо најавила Лагардова.

Васић напомиње да ће око 10. јуна заседати руководство те банке.

А кад порасте ЕУРИБОР

„Може доћи до корекције. Крајњи је био план да се блага корекција ЕУРИБОР-а учини у последњем кварталу ове године, или у првом 2023. Али, очигледно, на сва ова дешавања која имамо а не иду у прилог смањењу тензија и не смањује се инфлација, онда је то један од начина да и ЕЦБ заштити цео систем. Пошто је сада ЕУРИБОР негативан, минус 0,5 одсто, уколико би дошао до нуле, на неки просечан стамбени кредит од 30.000 до 40.000 евра рата би могла да буде повећана између 10 и 12 евра у просеку“, истиче наш саговорник.

Он каже да се искрено нада да неће бити наглог и скоковитог раста ЕУРИБОР-а, да ће корекција бити постепена управо да би се сви прилагодили новонасталој ситуацији. У таквим ситуацијама је најважније наћи баланс.

Мора да се води рачуна, да се балансира између инфлације и стопе незапослености, али и привредних кретања. Уколико много одете у рестриктивну политику онда ћете учинити новац прескупим и онда ће бити заустављена и лична потрошња и инвестициона потрошња, а то никоме не иде у прилог, истиче Васић.