- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Колико врста отровница живи у Србији и да ли је страх од змија оправдан?

Поскок - Sputnik Србија, 1920, 16.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Од приближно 3.500 познатих врста змија, отровно је само 10 одсто, а у нашим крајевима живе само три отровнице – шарка, поскок и планински шарган. Није необично да се змије појављују и у урбаним срединама. Нападају човека само из страха и уколико су угрожене или их нагазите.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Стручњак за змије, херпетолог, Растко Ајтић каже за РТС да постоје начини како да разликујемо змије и да су неотровнице брзе и покретне, док су отровне змије троме. Истиче и да чувени савет да треба лупити штапом да се змије разбеже на нашим просторима не функционише. Поручује да је прво и основно правило кад сретнемо змију: нема места паници.
Пролеће је време када змије излазе из скровишта. Како нам долази још топлије време, можемо очекивати да се оне још више разгмижу по селима, градовима, природи.
"Ова година јесте мало већи проблем у односу на неколико претходних година зато што смо имали прво тај један топлији период који је био прекинут хладнијим на недељу, две дана, и онда смо имали неко померање код флоре и фауне, па и код змија, у смислу да је за неке две недеље био одложен њихов природни циклус – парења, ритуалних борби мужјака, свадбених игара мужјака и женки", објашњава Ајтић.
Истиче да је у наредних недељу до две дана период када је повећана могућност сретања змија у природи.
На питање када је највећа активност змија, Ајтић каже да у већини случајева, када су температуре нормалне, то све буде готово од 1. до 5. маја.
"Сада имамо случај да је већ средина маја. Дешава се да када је нормална година, када су змије у питању, да имате тај први излазак мужјака из периода мировања зимског, то морају да прођу, па онда имају ритуалне борбе, тражење женки и сам процес парења", додаје Ајтић.
Истиче да је то период када људи пријављују да су видели змијско клупко или змијски сплет – то је њихов начин парења.
"Змије немају екстремитете, па имају неке друге модификације за парење у природи, имају посебне стимулације женки, посебне стимулације између мужјака када дође до тих ритуалних борби – све то подстиче сам процес парења", наводи Ајтић.

У Србији три отровне врсте змија – како их препознати

Указао је на то да у Србији има три врсте отровних змија од укупно десет. За поскока и шарку сви знамо.
"Планински шарган или урсинијева шарка – то је трећа врста отровне змије која живи на високопланинским пашњацима", каже Ајтић.
Када је реч о разликовању отровних и неотровних змија, поскок који је најраспрострањенија отровна змија у Србији, може се препознати по својој ромбоидној шари која својим ободима подсећа на лишће хрста.
"Обично се и среће у храстовим, грабовим шумицама и шумарцима и никад није на неком баш отвореним станишту", додаје.
Шарка као врста, додаје, има изразиту цикцак шару.
"Неке од најопаснијих отровница света уопште нису шарене, оне су једнобојне. Кобре, мамбе су униформно обојене, иако су једне од најопаснијих врста", наводи Ајтић.

Брзе и покретне су неотровнице, отровне змије су троме

Истиче да неотровне змије могу да буду дугачке и преко три метра, док отровнице не прелазе просечну дужину од седамдесетак центиметара.
Поред тога, неотровне врсте су прилично троме, уопште нису брзе.
"Шарка, поскок, планински шарган су баш троме врсте и ако их ухватите за реп не могу да се попну уз своје тело и да вас дохвате", каже он.
Истиче да су у преко 90 одсто случајева змије које сретнемо неотровне, али да може да се деси да их помешамо са неотровним и да се уплашимо.
"Оне су изузетно покретне и брзе и оне су најчешће те које нам пређу пут и ту су на неким местима где можемо да их видимо, а отровне врсте имају тај обичај да мирују – ви можете да прођете 10, 15 пута поред ње, а да и не приметите, јер то је њен начин да се одбрани од својих предатора, али и да чекају свој плен", истиче Ајтић.

Како да се понашамо када сретнемо змију

На питање како да се понашамо када се сретнемо са змијом, каже да је прво и основно правило да не паничимо.
"Људе обично интересује шта ће се десити ако их уједе отровна змија. Не дешава се смртни исход тек тако, то је индивидуална ствар, сваки организам реагује другачије на отров, али ако сте у неком нормалном кондиционом стању и немате неку придружену болест нећете имати проблема", наводи Ајтић.
Каже да ако се деси ујед неотровне змије нема никаквих проблема и не морамо ни ићи лекару, али уколико нисмо сигурни која је змија у питању обавезно терба посетити лекара.
Када је реч о чувеном савету да ли треба лупати штапом и да ли то змије осете и разбеже се, каже да то не функционише код врста које код нас живе.
"Постоје врсте као што су неке северноамеричке звечарке које су развиле јако добар механизам да осете те вибрације подлоге, јер су коеволуирале са великим биљоједим врстама које су се храниле њима – да не би стале на њих, а друга модификације је била звечка на крају репа која даје информацију да су оне ту и да их заобиђете", објашњава.
Поручује да ако змија има довољно простора да побегне она ће то свакако да уради.
"Ако јој приђете руком, у безизлазној ситуацији пробаће да вас уједе, али то ће урадити и било која друга животиња. Код отровних врста, постоји тзв. опомињући суви ујед који није опасан у смислу да је она испустила отров и да ћете имати проблема", додаје Ајтић.

Када змија испушта отров

Истиче да је испуштање отрова код њих вољна радња и да ако процени да јој нисмо плен – онда има суви ујед. "Онда се ти случајеви прате код лекара да ли има неких промена", додаје.
Истиче да све змије имају зубе и то чак неколико низова зуба.
"Зуби су код свих врста повијени уназад, јер немају екстремитете и морају да придржавају плен којим се хране", објашњава Ајтић.
Истиче да неотровне змија дави плен као неки удави, јер нема отрова и чека да се плен паралише.
"А код неотровне врсте змија имамо неколико низова зуба, на месту уједа се то види, а код отровних су то увек два уједа која се јасно виде. Код већих примерака је можда око један центиметар размака између та два уједа", наводи Ајтић.
Истиче да код уједа змија увек почне да цуре лимфа и сукрвица.
Када је реч о пружању прве помоћи, истиче да ако дође до уједа треба исцедити место уједа, јер је отров густа жућкаста течност, и упутити се лекару.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала