Запад забрањује да се гладни у свету хране „тоталитарним житом“ из Русије

Свет ће се суочити с глађу због последица кризе у Украјини, гласи нимало оптимистични закључак немачке министарке спољних послова Аналене Бербок после тродневног заседања шефова дипломатије Г7. За све је, разуме се, крива искључиво Русија.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Говорећи о потреби хитне деблокаде луке у Одеси, Бербокова је додала: „Не треба да будемо наивни. Ово није колатерална штета, ово је апсолутно смишљено оруђе хибридног рата који се тренутно води.“

О томе да Русија наводно изазива светску прехрамбену кризу на Западу у последње време прича свако живи, пише коментатор РИА Новости Владимир Корнилов.

Ако се притом резимирају сви „аргументи“ који звуче у прилог овој тези, добићемо следеће контрадикторне изјаве и поступке Запада:

- Раст цена намирница у свету је резултат ратних дејстава у Украјини. Због тога се мора наставити са овим акцијама у недоглед, испоручујући оружје кијевском режиму.

- Украјина је један од највећих снабдевача житом, а немогућност снабдевања украјинским житом изазива његову несташицу. Због тога треба блокирати испоруке из Русије, која је још већи снабдевач житом у свету.

- Због дејстава Русије неминовна је страшна глад у самој Украјини. Зато хитно треба извозити жито и намирнице из Украјине на Запад.

- Русија је блокирала испоруку жита поморским путем у Африку и Азију чијем становништву прети страшна глад. Због тога је хитно потребно блокирати руске трговачке бродове како Русија не би могла да испоручује своје жито у потенцијална жаришта гласи.

- Блокирање поморске луке у Одеси, где су нагомилани милиони тона жита је недопустиво. Зато хајде да ремонтујемо украјинску војну технику у румунским лукама и испоручимо је поморским путем у Одесу. А у исто време треба подржати минирање луке од стране украјинских трупа како би се одбио потенцијални напад Русије.

Ово није претеривање, ни шала. Такве изјаве се могу чути на сваком кораку, а често се провлаче у истим говорима, чланцима и ТВ емисијама. На пример, председник Украјине Владимир Зеленски је у више наврата успео да у редовно вечерње обраћање убаци контрадикторне тезе на тему прехрамбене кризе. Он непрестано лије сузе због незавидне судбине афричких земаља где неће стићи украјинско жито које је наводно блокирала Русија. Али у својим говорима одмах позива: „Неопходно је да сви Европљани блокирају луке за све руске бродове.“ Односно, судбина гладне Африке се одједном потискује у задњи план.

Посвађали се с логиком

Непосредно након поменутог самита Г7, Зеленски је одлучио да подржи њихове закључке о глади која прети планети и у још једном ноћном обраћању изјавио: „Свет је већ признао да руска блокада наших лука и овај рат изазивају велику прехрамбену кризу. Руски званичници још и отворено прете свету да ће бити глади у десетинама држава. А какве би могле бити последице те глади? До какве политичке нестабилности и до каквих ће миграционих токова ово довести? Колико ће морати новца да се потроши да би се превазишле последице? То су питања на која ће морати да одговоре они који коче пакете санкција против Русије.“

Свесно наводимо ово „ремек дело логике“ дојучерашњег комичара у целини, без скраћивања и недоречености. Речи Зеленског о „претњама руских званичника“ нека иду њему на душу. Очигледно је он Бербокову прогласио за руског званичника, јер су се њене речи о светској глади чуле управо на дан стендап наступа овог професионалног комичара.

Али само повезивање прехрамбене кризе с позивом на увођење нове санкције Русији не смета ни Зеленском, ни многим другим западним званичницима. Како блокада руске робе и позив другим земљама да се овоме придруже могу да ублаже кризу, а не да је погоршају - нико од њих не објашњава.

Није случајно што је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, Бербоковој објаснила одговарајући на њене речи о глобалној глади: „Цене расту због санкција које је колективни Запад под притиском САД увео Русији. Ово је ако се говори о директном разлогу. Неразумевање ове ситуације је знак или глупости, или намерног обмањивања јавности.“

Али изгледа да је на Западу (да не говоримо о Украјини) анатемисан сам појам узрочно-последичних веза. Свако ко заусти да каже нешто о томе одмах бива проглашен „агентом Кремља“.

Председник САД је, обраћајући се прошле недеље америчким фармерима, опет окривио Русију за раст цена намирница и до те мере се занео да је чак прогласио да се Украјина бори за могућност да „нахрани оне који су широм света остали гладни због руских зверстава“. Ако је судити по Бајдену, за кијевски режим је циљ смањење светских цена хране. Односно, не сопствена корист, не рентабилност пољопривредних газдинстава, него баш света мисија да се нахрани планета.

Штавише, амерички председник се у овом говору није либио отвореног фалсификовања чињеница када је рекао да је Украјина највећи извозник пшенице у свету, док Русија наводно заузима друго место. Што наравно не одговара стварности. Али чак и да се ова тврдња прихвати, логично би било позвати свет да се осигура неометани приступ руске робе тржишту како би се ублажио удар цена и спречила глад у Африци. Али не - по мишљењу Бајдена, само Украјина треба да храни гладне, нипошто Русија која је заправо апсолутни лидер у извозу житарица. Биће да хлеб од „жита украјинске слободе“ може да засити боље него онај од „жита руске аутократије“. Друкчије се не могу објаснити истовремени позиви да се украјинском пшеницом нахране гладни у Африци и да се блокирају испоруке које носе руски трговачки бродови.

„Тоталитарно жито"

И тако се колективни Запад уби смишљајући начин како да максимално извезе украјинско жито у иностранство. Европа громогласно најављује планове за стварање „коридора за извоз жита“ из Украјине. А зарад овога спремна је на незамислив корак – да се такви коридори успоставе кроз Белорусију, на чију је саобраћајну блокаду позивала иста та Европа. Кочи их само једно: страх да ће украјинско жито, пролазећи кроз Белорусију, на крају завршити не у литванској луци Клајпеди, већ у руским лукама. И нема везе што ће даље ипак остварити свети циљ који је прогласила Европа, односно да ће нахранити гладне у Африци. Јер то жито ће онда постати „тоталитарно“, а њиме се, као што је познато, нико не може нахранити.

Европска комисија је на крају смислила широк план успостављања „Путева солидарности“ с циљем да се максимално искористи инфраструктура ЕУ за што скорији транспорт украјинског жита у Европу. Ови напори су се посебно активирали у светлу забринутости за прехрамбену безбедности саме ЕУ због суше у Француској. Иницијативе Европе језгровито и сликовито је прокоментарисао руских ратни извештач Александар Коц: „Суштина ових Путева солидарности на крају се своди на то да ће Украјинци остати без хране, а влада земље с новцем. Али по обичају за све ће бити крив – Путин.“

И ту долазимо до најфасцинантнијег парадокса свих ових јадиковки колективног Запада и њему придружене Украјине поводом надолазеће глади у свету. У жељи да за све невоље и проблеме оптуже Русију, западни аналитичари понекад не примећују да су успели да у истом чланку оптуже Русију и да тобоже блокира извоз жита из Украјине, и да у тој земљи ствара предуслове за глад.

Западни пропагандисти се запетљали

Фајненшел тајмс је, на пример, већ неколико пута прибегао аналогијама са „глађу из времена стаљинизма тридесетих година“, коју у Кијеву зову „голодомор“. Лист позивајући се на украјинске званичнике различитих нивоа наводи да је план Русије, између осталог, да организује несташицу намирница и нову глад у Украјини. Оптужили су чак руску државу да наводно нелегално извози украјинско жито у… Азију и Африку. Чекајте, да ли је циљ Русије да изазове глад у тим регионима, или ипак да их нахрани? Западни пропагандисти су се скроз запетљали у жељи да окриве Русију.

Међутим, ако стварно верују да борбена дејства изазивају опасност од прехрамбене кризе у Украјини, логичније би било да уложе све напоре да њене резерве жита остану у тамо где јесу. Иначе се стварно могу поновити трагични догађаји из 1932-1933. на које тако воле да подсећају своју публику украјински и западни критичари Русије. Јер сада на Западу за ондашњу глад криве искључиво Стаљина, а „заборављају“ како су трговачке компаније истог тог Запада тражиле од Москве да не смањује извоз жита, иако су одлично били свесни проблема с намирницама у СССР. Штавише, САД су чак покушале да инсистирају на томе да Москва смањи површине под усевима, знајући до каквих је проблема то могло довести. Али сада криве искључиво совјетско руководство. Каква аналогија с овим што се сада дешава!

Или да се сетимо немачке окупације Украјине. Чим су Немци заузели ову територију у пролеће 1918. године, на запад су кренули ешалони са житом, што је на крају довело до страшне глади у Украјини. Апсолутно иста ситуација се поновила 1941. године, када су нацисти заузели Украјинску ССР. Тада су Немци покушавали да изнесу не само жито, већ и земљу црницу. Сами Украјинци су дотле умирали од глади, али да ли је икада просвећена Европа марила за проблеме народа које је колонизовала?

И ево сада смо опет сведоци тога како на запад одлазе железничке композиције возећи жито са Украјине, и то у ситуацији кад сами западни аналитичари признају да постоји реална перспектива несташице намирница у тој земљи. Чак и да стварно почне глад, нико од њих се неће сетити планова Европске комисије за велики извоз житарица нити сличних Бајденових позива. Пошто с кривац за све недаће Украјине већ означен –а то је, наравно, Русија. Ма колико Москва да допреми тамо хуманитарне помоћи с намирницама и ма колико украјинске пшенице да оде на Запад, за глад ће свеједно бити крива – Русија.