- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Забринут за глад у свету - чију бригу заиста брине Гутереш

© Фото : Фото: Мирослав Малешевићпшеница
пшеница - Sputnik Србија, 1920, 18.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Од политике санкција које је Запад увео Русији по принципу - не санкционишемо оно због чега бисмо трпели, њихове присталице не одустају. Из УН је у Москву стигао предлог да ће јој олабавити одређене санкције ако не буду спречавали извоз пшенице из украјинских лука. Генерални секретар УН је забринут да би глад могла да завлада у многим земљама.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Прикажи преко целог екранаИзађи из режима целог екрана
Зато Гутереш од Русије тражи да не спречава извоз украјинске пшенице из украјинских лука, сазнао је из дипломатских извора „Волстрит џорнал“. Заузврат Русији ће бити олакшан извоз калијумових ђубрива. Није додуше баш јасно како је то први човек Уједињених нација могао да обећа ублажавање санкција када их УН нису ни изгласале, него доносиле државе појединачно, па тако две трећине човечанства то и није учинило.
На страну и цинизам што је управо Запад учинио све да Украјину остави без лука гурнувши је у рат против Русије у коме за његов рачун гину Украјинци. И гура је и даље шаљући јој из дана у дан додатно наоружање, удаљавајући је од преговорања о решењу кризе.

Чију бригу брине Гутереш

Право питање је, међутим, чију бригу брине Гутереш. Тачно је да су Русија и Украјина заједно „одговорне“ за скоро 30 одсто глобалног извоза пшенице, али је тачно и то да је Русија први светски извозник пшенице, а Украјина пети. Влада у Кијеву је, међутим, почетком марта донела одлуку о забрани извоза кључних пољопривредних производа, укључујући и пшеницу „како би се спречила хуманитарна криза у Украјини” и задовољиле потребе становништва за кључним прехрамбеним производима.

Откуд сада тај преокрет по коме што дуже траје руска војна операција у Украјини „хуманитарне кризе“ нема ни на видику па би украјинском пшеницом требало спасавати неке друге. Поготово што је још крајем марта украјински министар пољопривреде Никола Солски изјавио да се капацитет те земље да извози житарице сваког дана погоршава и да би се ситуација поправила једино у случају да се рат са Русијом заврши.

Цена скочила готово 60 одсто

Или је можда разлог у цени пшенице и заради коју Украјина тако губи. Тренутно на берзи у Чикагу продаје се за 458,35 долара по тони, што је у односу на период пре почетка украјинске кризе пораст од 56,51 одсто, речено је Спутњику у Продуктној берзи. Томе је, како кажу, допринела и вест о забрани извоза ове житарице из Индије. На берзи у Паризу цена ове житарице је 438,25 евра по тони, што је у односу на период пре кризе раст од 61,27 одсто.
© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у фото-галеријуЦена пшенице тренутно је на берзи у Чикагу 56,5 одсто већа него пре украјинске кризе, а у Паризу чак 61 одсто
Жетва пшенице у Новосибирској области - Sputnik Србија, 1920, 18.05.2022
Цена пшенице тренутно је на берзи у Чикагу 56,5 одсто већа него пре украјинске кризе, а у Паризу чак 61 одсто
„Када говоримо конкрето о житарицама наравно да су Украјина и Русија главни произвођачи и извозници житарица. Оно што је додатно отежало ситуацију је што је Индија као значајан извозник житарица одлучила да ограничи извоз у одређеном периоду зато што је то стратешки производ имајући у виду многољудну земљу и да је неопходно да обезбеде сопствено снабдевање", каже за Спутњик помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, Бојан Станић.

Зашто није писао Индији

Интересантно је, међутим, да Гутереш није писао Индији, највећем произвођачу пшенице у свету после Кине, да она својим извозом помогне онима којима прети несташица хране и глад, него Русији да одблокира украјински извоз.
Индија је најпре обећала да ће попунити празнину на тржиштима због смањене производње из Украјине, делимично захваљујући изузетној жетви од седам милиона тона прошле године. Ипак се предомислила пошто је инфлација у тој земљи порасла на највиши ниво у осам година због раста цена хране, па је одлучила да забрани извоз како би обезбедила храну за своју многољудну популацију.
По оцени Станића све укупно је довело до шока на тржишту житарица и хране, али се, како сматра, шок тек може очекивати када је у питању европска привреда јер је то неодвојиво од проблема са скупим енергентима неопходним како за транспорт пшенице тако и за предстојећу жетву.

Рекордна цена у Европи

© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у фото-галеријуШок на тржишту житарица се тек може очекивати јер је то питање неодвојиво од проблема скупих енергената
Жетва озиме пшенице  - Sputnik Србија, 1920, 18.05.2022
Шок на тржишту житарица се тек може очекивати јер је то питање неодвојиво од проблема скупих енергената
Он напомиње да је тренд раста цена пшенице постојао и у 2021. Години, а да је са украјинском кризом додатно узлетео.
„Када се посматра европско тржиште ту су постигнуте рекордне цене што указује на озбиљан проблем који већ постоји и који ће се тек интензивирати уколико политичка ситуација не деескалира“, сматра наш саговорник.
А како ескалира дотур оружја са Запада у Украјину до те деескалације кризе не изгледа да ће скоро доћи. Отуда и захтев Гутереша да Москва практично помогне Европи да не купује руску пшеницу и Украјини да заради продајући свој главни извозни артикал преко црноморских лука које Руси контролишу. Има ли ту логике?
Лабављење санкција при извозу руског ђубрива које би заузврат добили одвећ је мршава шаргарепа, па макар била и од УН. Поготово што су управо те на ђубриво Американци већ укинули.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала