Помирење са Скопљем ударац свима који би да дробе СПЦ - то није крај геополитичких мешетарења

Помирење СПЦ и македонске цркве је велики историјски и духовни корак, као и ударац свима који су тежили и теже дробљењу српске цркве, оцењују историчари Јован Јањић и Милош Ковић, али истовремено позивају на опрез јер, како кажу, политичка и геополитичка уплитања са стране неће престати.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Патријарх српски Порфирије је добро рекао да се десило чудо – после 55 година СПЦ ће поново имати службу на целом свом канонском подрчју и то је величанствен догађај, истиче др Јањић. Признајући да је и сам био изненађен вешћу коју је на Ђурђевдан најавио епископ Фотије, каже да је ово само први корак у процесу помирења из ког ће исходити многи други.

Коме смета помирење Београда и Скопља

Ствари су кренуле у добром правцу, а на нашој цркви је да вуче даље потезе, слаже се и др Ковић, додајући да ипак не би требало да се опуштамо јер постоји још много критичних кривина на том путу.

„Не можемо да будемо сигурни да се изнова неће умешати неко трећи: то могу да буду државне власти Северне Македоније или онај ко би могао да нареди властима Северне Македоније, или Цариградска патријаршија“, упозорава Ковић, подсећајући да је цариградски патријарх пре него што је СПЦ обелоданила вест о помирењу с македонским православцима 9. маја објавио да прима у канонско јединство Охридску архиепископију.

Објашњавајући зашто су бојазни оправдане, др Јањић констатује да је Цариград, кад је постало извесно да ће доћи до превазилажења раскола између Београда и Скопља, панично реаговао с намером да покаже неки свој ексклузивизам – да је он тај који решава кључна питања у православном свету, па и онда кад је то супротно канонима.

„Цариградска патријаршија и патријарх Вартоломеј су у ствари хтели да омету овај разговор. Срећом, није остало при томе, а сигуран сам да та одлука не би могла да заживи јер је супротна канонима и да би већина православних цркава била против тога. А ово јесте корак који води чистом канонском поретку који ће бити верификован од свих осталих канонских цркава. Очекујем да ће бити неких подметања, да ли од Цариградске патријаршије или неких других. Видело се то и по коментарима по грчкој штампи. Они тумаче да је цариградски патријарх извео неки шах мат да спречи канонско јединство Београда и Скопља јер и ту виде тобоже уплив Москве“, каже овај верски аналитичар.

Он подсећа да ово није прво мешање патријарха Вартоломеја у јурисдикцију других цркава, наводећи пример отимања епархија РПЦ у Естонији, као и признање две обједињене расколничке организације у Украјини за канонске.

Геополитичка мешетарења

Јањић сматра да се иза овога крије намера да се, како каже, пуцањем у духовне везе створи подлога за нека друга политичка и геополитичка мешетарења у доминантно православном делу света. Ковић, међутим, напомиње да цариградски патријарх јесте у тешком положају и да је у егзистенцијалном смислу зависан од САД, али да треба да постави себи питање хоће ли да буде православни вођа или средство НАТО пакта у походу на православни свет.

На питање да ли је договор Београда и Скопља ударац за оне у Црној Гори који и даље сањају о томосу из Цариграда за невладину организацију звану Црногорска православна црква, Ковић оцењује да су неки у Подгорици то свакако доживели као озбиљан ударац. Додаје ипак да су сада у власт ушли неки од главних промотера стварања ЦПЦ као што је шеф дипломатије Ранко Кривокапић, који се недавно срео и са украјинским колегом Дмитријом Кулебом.

Матрица у Црној Гори и Украјини је, каже Јањић, невероватно слична – све је то у вези, све под заједничким кровом новог геополитичког позиционирања у свету и стварања нове политичке, а самим тим и духовне мапе света.

Коме сметају руски монаси на Светој Гори

У том контексту саговорници Спутњика виде и спекулације да би, по сугестији патријарха Вартоломеја са Свете Горе могли бити протерани руски монаси, на шта су ове недеље упозорили из Московске патријаршије.

„Наш народ лепо каже: може шта хоће, али не може докле хоће. Ако цариградски патријарх потегне за тим тек ће се тада делегитимисати и показати ко је и шта је. Света Гора је аутономна монашка република, тамо има 20 манастира с монасима из васцелог света. Ту је собрање монаха који су живот посветили Богу и сад неко дође да се иживљава, да протерује те људе. Па у шта се тај узда? Да ли он мисли да је изнад онога ком би требало да служи? Требало би га упитати ако посегне за тим - човече, верујеш ли ти у Бога? Надам се да се то неће десити“, оштро поручује Јањић.

Ковић указује да су се кроз историју и на Светој Гори више пута догађали сукоби који се могу назвати националистичким, те да је било и туча међу калуђерима.

„ Ако ћемо судити по историји, није искључено да се и сада тако нешто деси. Али то би заиста било превише. И онај ко доноси такве одлуке мора да се запита како ће га историја запамтити“, наводи историчар.

Стиче се утисак, ироничан је Јањић, да су руски монаси и патријарх РПЦ Кирил, за ког неки траже санкције, опаснији од оружја.

О „опасности“ православља говорили су, каже, Збигњев Бжежински, Тургут Озал, Карл Билт и недавно пензионисани амерички генерал Бен Хоџис, који је рекао да је СПЦ главна препрека за довршетак послова на Балкану.

„Нема црква пушке, топове, митраљезе, али има јако духовно оружје. Кад они тако кажу кроз њих проговара онај ко се боји крста. Шта им смета православље кад проповеда љубав? Свети апостол Павле каже – сви смо исти, црква не прави поделе, она повезује народе на темељним вредностима – а то су истина, правда, љубав. Ако некоме смета истина значи да је за мржњу, ако му смета правда - значи да је за неправду. Тако да се они сами легитимишу“, закључује др Јањић.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).