- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Николајевска железница - пруга која је повезала две руске престонице /фото/

© Sputnik / РИА НовостиНиколајевска железничка станица, Санкт Петербург
Николајевска железничка станица, Санкт Петербург  - Sputnik Србија, 1920, 22.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Историја појаве железничке пруге која је спојила две руске престонице Москву и Санкт Петербург по много чему је необична. Колико је коштала Руску империју изградња пруге која се и данас користи?

Министри су против!

Градњу Николајевске железничке пруге пратиле су велике потешкоће. Крајем 30-их година XIX века по руским министарствима су кружили пројекти изградње железнице. У целом свету су пруге грађене без много буке, а у Русији је у то време постојала само једна - Царскосеоска (која је почела са радом од октобра 1837. године) и којом је могло да се дође до Царског села и Павловска.
Елита је била растргнута између два центра. Путовати тамо-овамо значи губити четири дана и здравље, јер у путу се није могло спавати због буке и вибрација.
Међутим, чиновници се нису сложили да се пруга изгради, сматрали су да је скупо, немогуће, беспотребно, јер ће је током зиме снег затрпати. Одбор министара је разматрао ово питање две године и саветовао императору да одустане од идеје. Међутим, цар Николај је пресекао: потписао је указ о изградњи железнице 1. фебруара 1842. године.
© Wikipedia / Public DomainНасип на Николајевској прузи Москва-Санкт Петербург, 1881. година
Насип на Николајевској прузи Москва-Санкт Петербург, 1881. година - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2021
Насип на Николајевској прузи Москва-Санкт Петербург, 1881. година
Муке због изградње железнице је осетио и народ Русије. Пруга се градила осам година. Сваке године је у њеној изградњи учествовало од 40 до 60 хиљада људи.
Император није ни по коју цену хтео да се одрекне ове идеје.

„На зближавање Москве и Санкт Петербурга гледам као на ствар од великог државног значаја. И надам се да ће потомци оправдати моју одлуку“, говорио је он још пре почетка и никоме није дозволио да одустане.

Међутим, велико узбуђење нису делили радници. На градилишту је радни дан трајао од 16 до 18 сати.
Радници су копали ровове до 15 метара дубине, а затим би правили насипе до 40 метара и све су то ручно радили. Четири багера су кратко радила на градилишту, јер су извођачи радова сматрали да им је јефтинији рад сељака него рад машина. Копали су канале, исушивали блатна подручја и градили мостове док им је вода била до груди.
Живели су у земуницама, али због недостатка тоалета и лоше хране, сељаци су оболевали од тифуса и дизентерије. Умрле су сахрањивали дуж трасе. Према неким подацима за годину дана умрло је 300-400 људи.
© Wikipedia / Public DomainБарже на каналу за превоз терета за изградњу Николајевске пруге Москва-Санкт Петербург, почетак XIX века
Барже на каналу за превоз терета за изградњу Николајевске пруге Москва-Санкт Петербург, почетак XIX века - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2021
Барже на каналу за превоз терета за изградњу Николајевске пруге Москва-Санкт Петербург, почетак XIX века

Пруга за сва времена

Железничка пруга од Санкт Петербурга до Москве се и данас користи. Сада је то једна од модернијих брзих пруга Русије, она је и у XIX веку била напредна и имала је два колосека.
Железничке станице су на оба краја и у главној престоници и у северној престоници биле исте. То је била идеја архитекте К. Тона. Мада је железничка станица у Санкт Петербургу нешто већа.
Званично пуштање у рад пруге је било 1. новембра 1851. године. У 11 сати и 15 минута из Санкт Петербурга је кренуо путнички воз који је стигао у Москву следећег дана у девет сати ујутро. Воз је ову релацију прешао за 21 сат и 45 минута. Средња брзина воза је тада била 29,6 километара на сат.
Руска империја - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2021
РУСИЈА
Триста година Руске империје: Како је царска круна замењена императорским грбом /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала