Стихови Омара Хајама на филму

У оквиру циклуса „Извођење поезије на филму“ у уторак, 24. маја у 19 часова у великој сали Студентског културног центра У Београду одржаће се предавање и разговор са анализом инсерата из филмова на тему Стихови Омара Хајама. Предавачи су Тијана Саватић и Стеван Вуковић.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Абу’л Фат Омар Ибн Ибрахим Хајам, персијски научник, мислилац и песник живео је крајем једанаестог и почетком дванаестог века, али је на Западу постао веома популаран тек у деветнаестом и то посебно заслугом Прерафаелита, а и новом модом оријентализма у култури у уметности која је тада захватала европски континент.

Цитирање његових стихова може се пратити готово у континуитету још од самих почетака кинематографије, па све до данас (био је веома коришћен филмски лик, а његове песме референца пре тачно сто година).

Један од новијих филмова у којем они играју знатну улогу јесте „Краљица пустиње“ Вернера Херцога из 2015, а појављују се у филмовима потпуно дивергентних и стилских и жанровских одредница, од „Дванаест мајмуна“, ироничне дистопије Терија Гилијама из 1995, до класичног вестерна „Дуел на сунцу“ Кинга Видора из 1946, бизарног квазибиографског филма Кена Расела о Рудолфу Валентину, снимљеног 1977, под називом „Валентино“, до „Неверне“ Адриана Лина из 2002, као неке врсте римејка „Неверне жене“ Клода Шаброла из 1969.

Поред мноштва европских и америчких аутора, ту су и ирански, од Дариуша Мерџуиа и његовог филма „Добро је бити назад“, из 2012, преко Мохсена Мохмалбафа и филма „Тишина“ из 1998, Абаса Киаростамија, то јест филма „Ветар ће нас носити“, па све до иранско-јерменског аутора Варуја Карима Масихија, то јест његовог филма „Сумња“ из 2009.