Порука Црној Гори из Хрватске: Пре уласка у ЕУ платите штету, вратите благо и затражите опроштај

Хрватска академија знаности и уметности (ХАЗУ) објавила је документ којим се тражи да Црна Гора затражи опрост од Хрватске и плати ратну одштету, да Хрвати у Црној Гори добију загарантоване мандате у Скупштини и да контролишу и Термоелектрану Пљевља која загађује околину на северу, што се одражава на загађење Јадранског мора, које је заједничко.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

У документу под називом „Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију“, предлаже се да Хрватска тражи ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у Црној Гори, објавио је подгорички „Дан“.

Хрватски академици сматрају да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа упућеном Унеску и подржати Закључке са научног скупа Идентитет Хрвата Боке которске који је у јануару 2021. одржан у Загребу.

„Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва“, каже се у документу уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљоводоника у дубљем делу Јужно-јадранске котлине.

ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора — заштита права хрватске мањине и стварно, а не само декларативно право на неометан повратак и слободно располагање својом имовином свих који су за време рата на подручју бивше Југославије морали да напусте домове; питање граница — разлика између декларативног и стварног испуњавања обавеза.

„Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и деловање на нивоу истовредној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама“, наводи се у документу ХАЗУ.

Хрватска академија знаности и уметности сматра да би у Јадранском мору требало наћи заједнички обострано прихватљив модел еколошког истраживања подморја у сагласности са ставовима из Глазгова.

„Потребан је обострано прихватљив наставак евентуалне сигурне производње — одређена искуства у сарадњи у прошлости те утицај Републике Хрватске могу бити од великог значаја. Обратити пажњу на загађење Јадранског мора разним отпадом, пластиком, отвореном канализацијом. С обзиром на то да се све те нечистоће морским струјама шире од југа према северу и долазе у наш део Јадрана, смањити негативан утицај на околину ТЕ Пљевља“, стоји у тексту ХАЗУ, пренео је Танјуг.