Нервозни сте кад сте гладни? Наука има објашњење

Вероватно сте барем неколико пута осетили бес или нервозу због глади, феномен при којем људи постају мрзовољни и пргави кад прегладне.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Желудац вас боли, врти вам се и тело вам је исцрпљено. Не само да се ради о неугодном осећају већ то може довести до преједања намирницама слабије нутритивне вредности.

Када је желудац празан, ослобађа грелин, хормон глади. Грелин се производи у цревима као реакција на стандардни распоред оброка и на сам поглед или мирис хране, а функционише тако да сигнализира мозгу да телу треба више енергије или хране.

Ниво допамина се смањује

Улога грелина у контроли центра за награђивање мозга прилично је моћна и могла би бити један од фактора који доприносе исцрпљености док сте гладни. Према студији објављеној у часопису "Неуропхармацологy", кад су истраживачи стимулисали мишеве системским грелином, али им заправо нису дали никакву храну, ниво допамина у њиховом мозгу се смањила.

Будући да је допамин неуротрансмитер који помаже у побољшању менталних функција и концентрације, и мала промена његовог нивоа може утицати на способност концентрације. Уз то, овај неуротрансмитер је задужен и за држање емоција под контролом, због чега ћете се лакше наљутити услед налета глади.

Исти ген контролише глад и бес

Други разлог зашто сте бесни кад сте гладни такође је везан за хормон глади. Након што се грелин произведе у цревима и отпутује до мозга, мозак тада налаже ослобађање другог хормона званог неуропептид Y, који подстиче апетит.

Према студији објављеној у часопису "Biological Psychiatry", људи с високим нивоом неуропептида Y у ликвору били су агресивнији и импулсивнији.

Мозгу недостаје хране

Двадесет и пет посто енергије коју унесете храном користи се само за ваш мозак. Дакле, кад вам падне шећер у крви, можете осетити недостатак менталне оштрине.

Ако ниво шећера у крви падне, мозак ће то перципирати као ситуацију опасну по живот. Потом ће дати упутство органима да почну да синтетишу и ослобађају хормоне који ће подстаћи раст шећера у крви.

Ово дејство, названо противрегулацијски одговор глукозе, узрокује да ваше тело повећа производњу хормона који могу директно сигнализирати претварање ускладиштеног гликогена у глукозу, попут хормона глукагона, али и неколико врста хормона стреса. Ти хормони стреса ослобађају се у свим врстама стресних ситуација, не само кад сте гладни, преноси портал 021.