- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Скелет открива тајну сурове казне: Прича о стопалу које недостаје добила обрт

© Fotolia / NanihtaЛобања
Лобања - Sputnik Србија, 1920, 25.05.2022
Пратите нас
Најновија студија чији је предмет проучавања био три хиљаде година стар скелет жене, сугерише да јој је стопало било ампутирано због злочина који је починила. Ова пракса је редак пример кажњавања који је практикован у древној Кини.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Научници у свом саопштењу наводе да трагови пронађени на скелету, наговештавају давно забрањену праксу физичког кажњавања преступника. На овакав закључак навело их је одсуство било каквог знака неке од болести или несреће које би захтевале ампутацију стопала.
Када је скелет 1999. године, приликом истраживања гробнице у Џоујуану откривен и датиран у период од пре 3.000 година, научници су занемаривали податак недостатка костију десног стопала. Међутим, накнадно испитивање је довело до занимљивог открића које раније није било у фокусу изучавања.
Аутор студије и археолог Ли Нан са Универзитета у Пекингу наводи да су приликом детаљних анализа скелета разматрали разне могућности због којих је ова жена могла да остане без стопала. Њену повреду поредили су са оним насталим приликом рата, хируршке интервенције и несрећног случаја.
Али након детаљних и свеобухватних анализа, једино што су могли да закључе јесте да је повреда настала услед древне праксе кажњавања под именом - ју. Ова врста казне била је уобичајена у древној Кини више од хиљаду година, све док није укинута у 2. веку пре нове ере.

Пет казни

Историјски извори тврде да је ју, била једна од пет казни за робове из времена владавине прве кинеске династије Сја. Један од многобројних писаних доказа је и жалба кинеског званичника из првог миленијума пре нове ере, у којој се наводи како не може да пронађе одговарајуће ципеле због ампутираног стопала.
И док су мањи преступи обично за исход имали као казну батињање, тешка кривична дела су кажњавана са неком од споменутих пет казни. Казна мо је подразумевала тетовирање лица и чела преступника. Следећа по тежини је била казна ии, приликом које би одсецали нос починиоцу злочина, док је ју подразумевала ампутацију стопала (у тежим случајевима су се одсецале и обе ноге).
Четврта и последња која није подразумевала одузимање живота је казна гон, услед које је преступник на бруталан начин кастриран.
Али пета и последња је била да паи, најсуровија од свих. Уколико би имали среће, преступницима би само одрубили главу, док су алтернативне верзије подразумевале кување на живо и комадање удова уз помоћ коња.
Кинеска традиција је забележила да је овај вид кажњавања замењен током 2. века пне, системом новчаних казни, бичевања, тешког рада и изгнанства, док су најгоре злочинце осуђивали на „брзу“ смрт.

Посмртни остаци преступника

Поред чињенице да је узрок недостатка стопала била древна врста кажњавања ју, антрополошком анализом је утврђено да је женска индивидуа у тренутку смрти имала између 30 и 35 година. Такође, она је за време свог живота била савршено здрава и није претрпела било какве врсте повреда другог порекла.
Све ово је научнике навело да закључе како је кључни траг - који говори у прилог тези да је ово био чин немилосрдне акције - лоше срастао прелом на десној потколеници чија површина није била глатка. Такође, они истичу и да је ово један од многих примера унакажених скелета који су већ виђани у древним гробницама али који нису препознати на прави начин.
Научници су истакли да у будућности можемо да очекујемо још сличних примера и идентификација примене бруталних казни које су примењиване у периоду од неколико стотина година, пренела је „Национална географија“.
Студија је објављена раније овог месеца у часопису „Acta Anthropologica Sinica“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала