ИАЕА: У Запорошкој нуклеарци чувају се плутонијум и обогаћени уранијум

Генерални директор Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси тврди да се у Запорошкој нуклеарној електрани, која је под контролом руских трупа, чува 30 тона плутонијума и 40 тона обогаћеног уранијума.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Тридесет хиљада килограма плутонијума, 40 хиљада килограма обогаћеног уранијума, којима моји инспектори немају приступ“, истакао је он у току излагања на Светском економском форуму у Давосу.

Гроси страхује да је из нуклеарне електране могло да нестане неколико стотина килограма материјала за нуклеарно оружје.

Раније је објављено да Агенција преговара са Украјином и Русијом о омогућавању уласка стручњака у електрану.

Министарство иностраних послова Русије је крајем априла демантовало објаве у западним медијима о наводној „штети“ на украјинским нуклеарним објектима. Такође је саопштено да руски војници контролишу ситуацију у Чернобиљској и Запорошкој нуклеарној електрани заједно са украјинским чуварима и запосленима у електрани.

Нуклеарна електрана „Запорожје“ на југоистоку Украјине код града Енергодара, који је сада такође под контролом руске војске, изграђена је између 1984. и 1995. године и највећа је нуклеарна електрана у Европи и девета по величини у свету. Има шест реактора, укупне снаге око 6.000 МВт, што је довољно енергије за отприлике четири милиона домова. Пре почетка украјинске кризе, 2014. године, у станици је радило 11.500 људи.

Специјална операција у Украјини

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“, да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.