Како разоткрити лажова

Нови метод откривања лажи показао је да је лажове усмерене на више задатака током испитивања лакше препознати, наводи се у новој студији под називом „Разоткривање лажова дистракцијом“.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

За лагање је потребно више менталне енергије, него за саопштавање истине. Нова студија је открила да су истраживачи који су користили тај податак, тражећи од „осумњиченог“ да изврши додатни, секундарни задатак током испитивања, имали више шансе да разоткрију лажова.

Посебан изазов за лажове

У студији Универзитета Порсмут Додатна указује се да је снага мозга потребна за концентрацију на секундарни задатак (осим лагања) била посебно изазовна за лажове.

Секундарни задатак коришћен у том експерименту био је да испитаник понови седмороцифрени регистарски број аутомобила. Утврђено је да је секундарни задатак успешан, само ако је лажовима речено да је то важно, објавио је „Сајенс дејли“.

„Последњих 15 година показали смо да се лажи могу открити надмудривањем лажи. Показали смо да се то може учинити присиљавањем лажова да поделе своју пажњу између формулисања изјаве и секундарног задатка. Наше истраживање показало је да истине и лажи могу звучати једнако уверљиво када се лажовима остави времена да размисле шта треба да кажу“, изјавио је професор Алдерт Вриј, са одељења за психологију Универзитета у Портсмуту, који је осмислио експеримент.

Међутим, када се простор за размишљање сузи, лажи се лако уочавају, указао је Вриј.

„Оне су звучале мање уверљиво од истине у нашем експерименту, посебно када су саговорници морали, истовремено, да изврше секундарни задатак за који им је речено да је важан“, додао је он.

Разоткривање лажова

У експерименту су учествовале 164 особе од којих је затражено да се изјасне у процентима колико подржавају или се противе друштвеним темама које су се нашле у вестима. Потом су насумично распоређени да лажу, или говоре истину о три теме које су им биле најважније. Првој групи је сугерисано да говори о својим истинитим мишљењима, док је другој групи речено да лажу о својим ставовима.

Они који су обављали секундарни задатак добили су седмороцифрени регистарски број аутомобила и упутство да га запамте и понове испитивачу. Половина њих добила је додатна упутства да, ако не могу да се сете регистарског броја током испитивања, тај број, ако га се сете, могу да запишу након интервјуа.

Учесници су добили прилику да се припреме и речено им је како је важно да буду што уверљивији током интервјуа. Додатно су стимулисани, јер им је саопштено да тиме учествују у наградној игри.

Резултати су показали да су приче оних који су лагали звучале мање уверљиво и мање јасно од прича оних који су говорили истину, посебно када су лажови добили секундарни задатак, за који им је речено да је важан, пренео је портал РТЦГ.

„Образац резултата сугерише да би увођење секундарних задатака током интервјуа могло да олакша откривање лажи, али такве задатке требало би пажљиво осмислити. Чини се да ће секундарни задатак бити успешан само ако га лажови не занемарују. То се може постићи или тако што ће се саговорницима рећи да је секундарни задатак важан, као што је приказано у овом експерименту, или увођењем секундарног задатка који се не може занемарити (попут хватања предмета, држања предмета у ваздуху или вожње симулатора вожње аутомобила)“, навео је професор Вриј.