Корак до јачања моћног светског блока који није под притиском САД – Кина и Русија отварају врата

Солидарност и економска помоћ у кризним ситуацијама и одсуство политичких притисака у природи је функционисања БРИКС-а, па су бенефити земаља које би постале нове чланице ове организације више него очигледне. Са друге стране, новим чланицама отворила би се могућност за сарадњу са највећим тржиштима света.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Идеју о проширену БРИКС-а, економског блока који чине Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужна Африка, недавно је изнела Кина, а поздравила је Русија.

Према речима консултанта за страна улагања Махмуда Бушатлије, ради се о моћној организацији која, с једне стране, попут Русије, Јужне Африке и Бразила, располаже највећим природним ресурсима на свету, а с друге, попут Кине и Индије, располаже највећим људским ресурсима. Оно што чланице БРИКС-а разликује од западних економских асоцијација, јесте да је БРИКС неоптерећен политиком.

Чланство у БРИКС - независност од притиска САД

Улазак у такву асоцијацију, а нисте под њеним политичким притисцима, значи да водите независну политику знајући шта је потребно држави и народу који водите.

„А ипак припадате трећини света, која је концентрисана у пет земаља. Ако се прикључи, рецимо, и шеста земља, то ће бити добар део светске економије. И нормално је да ће имати бенефите од тога. Ако ништа друго, нови чланови ће имати велико и приступачно тржиште“, каже Бушатлија.

У природи пословних организација као што је БРИКС и идеја о његовом проширењу није нова – она је исказана још 2014, на самиту у бразилском граду Форталези, када је предлог био да се савез прошири и на Аргентину.

Али, оно што се тада догодило упозорење је за оно што може да предстоји. Када се тадашња аргентинска председница Кристина Киршнер вратила у Буенос Ајрес доносећи вести о учлањењу Аргентине у БРИКС, суочила се са тихим државним ударом и силаском са власти.

Дакле, поентира Бушатлија, не може се очекивати да ће се БРИКС проширити, а да са Запада, пре свега из САД, неће долазити притисци на евентуалне кандидате за учлањење и то из разлога што је БРИКС директна супротност ономе што Американци већ деценијама пројектују као будућност света.

„То је глобализација у којој САД и неколико земаља око ње стварају нове колоније од неразвијених и средње развијених земаља које зависе од долара и политичког става Вашингтона према остатку света. И то се ових дана види врло добро, чак и на нашој грбачи“, констатује Бушатлија.

Какве користи могу бити од чланства у БРИКС-у, Бушатлија илуструје примером Бразила, који је два месеца пре почетка руске специјалне операције у Украјини добио помоћ од банке БРИКС у износу од 100 милијарди долара.

„Они су, дакле, међу собом повезани у таквој форми да једни друге могу да помажу на све могуће начине. Тржишне свакако, то је прва ствар коју раде. Али могу да помогну и у ситуацијама када држава дође до неког нивоа кризе дуга, као што је Бразил дошао, и то кризе дуга према секундарном финансијском тржишту, односно њујоршкој берзи“, објашњава Бушатлија.

БРИКС показује да Русија није изолована

БРИКС, замишљен као групација земаља која развија економску сарадњу у садашњем тренутку поприма и важне политичке и безбедносне компоненте, указује Милорад Денда, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга. Према његовим речима, то се види из закључака самита шефова дипломатија чланица БРИКС-а, одржаног 21. маја путем видео линка.

Кинески и руски медији истичу значај овог састанка, у тренутку када САД, на разним тачкама света, својој вољи и својим интересима подреде све потезе и све земље; о томе сведочи и недавна посета шефа Беле куће Џоа Бајдена Јапану и Јужној Кореји – према тумачењима у Пекингу, Бајденова азијска турнеја имала је за циљ да се Кина заустави и обузда у економском развоју.

„Дакле, БРИКС се појављује као важна алтернатива настојањима САД да се процес глобализације заустави, да се формирају политички и економски блокови и да се из тих блокова диктирају услови развоја будућег света. То БРИКС треба да спречи, то је једна од главних порука видео састанка министара спољних послова држава чланица БРИКС-а – да се не дозволи да се процес развоја земаља у развоју и растућих економија не зауставља на начин који би спроводиле САД“, истиче Денда.

Земље које представљају 40 одсто светског становништва и 24 одсто светског производа, окупљених у БРИКС, доказују да Русија није, како Запад тврди, изолована. Напротив, она има значајне партнере у свим деловима света, закључује Денда.

Африка се уз БРИКС додатно деколонизује

Евентуалним проширењем БРИКС-а на афрички континент, тамошње државе добиле би приступ новом великом тржишту које има велику перспективу у смислу потрошачке моћи, сматра стручњак за Африку Данило Бабић.

„Такође, то даје и вредносну вертикалу, јер земље БРИКС-а никада нису колонизовале Африку и биле тлачитељи Африке у колонијалном периоду. Штавише, Индија, Јужна Африка и Бразил и сами су били колоније, па је то свакако заједнички чинилац који би могао да олакша сарадњу“, објашњава Бабић.

У геополитичком смислу, проширење БРИКС-а на Африку пружило би могућност афричким државама да компензују и апсорбују притиске који повремено долазе од бивших колонијалних патрона. Афричким државама, чланство у БРИКС-у дало би могућност да у тражењу решења не гледају само у бивше колонијалне метрополе или међународне финансијске институције, закључује Бабић.