Зашто је Дритан прихватио пројекат са Србијом против кога је био Мило

Црна Гора би требало да прихвати да буде члан „Отвореног Балкана“, јер би од те интеграције могла да има значајне користи, каже за Спутњик економски аналитичар Предраг Дрецун.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Предсједник Србије Александар Вучић позвао је премијера Црне Горе Дритана Абзовића да се у Охриду прикључи разговорима око „Отвореног Балкана“ чије су чланице, за сада, Србија, Албанија и Северна Македонија.

„Свака интеграција је добра и пожељна ако се актери држе договора на почетку њеног формирања. Као идеју подржавам ‘Отворени Балкан’, јер би од тога корист могли да имају грађани региона. Да пластично то објасним, нема тог грађанина Црне Горе и Србије који би био против тога да се на Добракову или на другим граничним прелазима не чека толико дуго. Дакле, интеграција треба да буде на фер основама. Присјетисмо се ЦЕФТЕ која је била добро замишљена , али је пропала јер су сви почели да варају“, наводи Дрецун.

„Отворени Балкан“ добро рјешење за Црну Гору

Он истиче да би зато требало дати чврсте гаранције да ће „Отворени Балкан“ бити спроведен онако како је и замишљен.

„Ако лидери земаља чланица не могу дати гаранције да ће се то спровести, могу се тражити гаранције неких других фактора који би обезбиједили да та интеграција буду дугорочна. Мислим да би ‘Отворени Балкан’ било добро рјешење за Црну Гору јер би се отворили прозори да се укључи у једно велико регионално тржиште. Јер у овом тренутку мишљења сам да се Црна Гора не може укључити у тржиште Европске уније. ‘Отворени Балкан’ би био добар прелазни период за Црну Гору према неким будућим европским интеграцијама”, каже Дрецун.

Он подсјећа да француски предсједник Емануел Макрон предлаже неку редефиницију услова уласка у ЕУ.

У том свјетлу, како истиче, „Отворени Балкан“ је шанса јер „боље имати врапца у руци, него голуба на грани“.

Ко је у Црној Гори за а ко против Отвореног Балкана

Наш саговорник додаје да се предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста противе „Отвореном Балкану“ из неких само њима знаних разлога.

„ДПС је био на власти када је презентована идеја ‘Отвореног Балкана’ и тада је црногорска влада, у којој је ДПС био доминантан, имала лоше односе са Србијом. Очигледно је да су они имали неке политичке разлоге што су се противили тој иницијативи. Пошто је Србија економски најмоћнија чланица ‘Отвореног Балкана’ очигледно да су се плашили њене доминације у тој интеграцији, што ДПС-у није одговарало. Тај ризик да Србија буде доминантна у ‘Отвореном Балкану’ постоји, али се може и то регулисати одређеним правилима“, сматра Дрецун.

Како напомиње, Црна Гора ако буде паметно вођена може да профитира од интеграције у „Отворени Балкан“.

„Отвара јој се велико тржиште, а она има малу мјеру економског потенцијала, али уколико понуди квалитетне производе и услугу, може остварити корист за себе у оквиру балканских интеграција”, уверен је Дрецун.

Од покретања 2019. године аргументи „за“ и „против“ Отвореног Балкана углавном се своде на политичке.

Иако је Црна Гора од покретања иницијативе „Отворени Балкан“ одбијала да јој приступи, нови премијер Дритан Абазовић, изабран крајем априла ове године, подржава улазак Црне Горе у тај савез.

У програму нове Владе сам пројекат се експлицитно не помиње, већ се најављује подршка регионалним иницијативама, које би убрзале европски пут Црне Горе.

„Отворени Балкан“ покренули су 2019. предсједник Србије Александар Вучић, премијер Албаније Еди Рама и тадашњи премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев, у циљу међусобног унапређења слободе кретања роба, услуга и људи.

Осим Ђукановићеве ДПС против уласка Црне Горе у „Отворени Балкан“ су и двије социјалдемократске партије, а улазак подржавају Демократски фронт, Социјалистичка народна партија (СНП) и Абазовићева УРА.