- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Први пацијент примио модификовани вирус богиња који убија ћелије рака

CC0 / Pixabay / Ћелије рака
Ћелије рака - Sputnik Србија, 1920, 29.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Експериментални вирус који убија ћелије рака први пут је у оквиру клиничког испитивања примењен на човеку, са надом да ће се открити нов начин успешне борбе против малигних тумора.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Потенцијални лек, назван CF33-hNIS (или Ваксинија), заправо је оно што се зове онколитички, генетски модификовани вирус дизајниран да селективно инфицира и убија ћелије рака, а поштеди здраве.

Модификовани вирус богиња

У случају CF33-hNIS, модификовани вирус богиња делује тако што улази у ћелије и умножава се. На крају, заражена ћелија пуца, ослобађајући хиљаде нових вирусних честица које делују као антигени, стимулишући имуни систем да нападне оближње ћелије рака.
Претходна истраживања на животињама показала су да лек може да искористи имуни систем на овај начин да лови и уништи ћелије рака, али до сада није рађено тестирање на људима.
Центар за борбу против рака и истраживачки центар „Град наде“ у Лос Анђелесу и биотехнолошка компанија „Имугена“ са седиштем у Аустралији — сада најављују да је прво клиничко испитивање на људима у току.
„Наше претходно истраживање показало је да онколитички вируси могу стимулисати имуни систем да реагује и убија ћелије рака, као и да стимулише имуни систем да боље реагује на друге имунотерапије“, изјавио је онколог и главни истраживач, Даненг Ли.
„Верујемо да CF33-hNIS има потенцијал да побољша исход болести код наших пацијената“, додао је он.
Откључавање тог потенцијала ће прво зависити од тога да ли је CF33-hNIS безбедан за људе, при чему ће се прва фаза испитивања фокусирати на безбедност и подношљивост лека.

Клиничко испитивање на људима

Очекује се да ће клиничко истраживање обухватити укупно 100 учесника, од којих ће сваки бити одрасли пацијент са метастатским или узнапредовалим туморима који су претходно прошли најмање две терапије стандардног лечења.
Када буду укључени у испитивање, те особе ће добити ниске дозе експерименталног третмана путем директне инјекције или интравенозно.
Уколико први резултати буду позитивни и установи се да је CF33-hNIS безбедан за људе и добро се подноси, додатни тестови ће истражити како се лек упарује са пембролизумабом, постојећим третманом који се већ користи у имунотерапији рака.
Верзија вируса која се сада клинички тестира производи хумани натријум-јодидни симпортер (hNIS), протеин који омогућава истраживачима да сниме и прате репликацију вируса, као и да омогућава додатни утицај на ћелије рака додавањем радиоактивног јода.
Међутим, пре него што се утврди ефикасност, истраживачи ће прво тражити да виде колико добро пацијенти подносе лек, бележећи учесталост и озбиљност било каквих нежељених последица, а такође проверавају и колико добро учесници подносе повећавање доза.
Секундарне последице — укључујући процену о томе колико ефикасно CF33-hNIS смањује тумор — биће анализиране касније, али с обзиром да се очекује да ће испитивање трајати две године на више клиничких локација, вероватно ће проћи неко време пре него што сазнамо комплетне резултате.
Ипак, неопходно је обуздати очекивања, јер обећавајући резултати у претклиничким експериментима не гарантују нужно сличне успешне резултате у наредним истраживањима на људима, наводи „Сајенс алерт“.
Ако се покаже да је лек безбедан и да се добро подноси, медицина би можда била на прагу откривања новог моћног средства за борбу против тумора, напоменула је Сузан Варнер, онколог која је руководила тимом који је проучавао ефекте CF33 на туморе код мишева.
„Наш онколитички вирус тренира имуни систем тако што циља одређену ћелију рака. Што значи да ако слична ћелија рака икада покуша да поново израсте, имуни систем ће бити спреман и чекати да је искључи“, навела је Варнерова.
Још нико са сигурношћу не зна да ли ће CF33-hNIS учинити иста чуда код људи, али ако успе, биће то тек друга онколитичка вирусна терапија одобрена у Сједињеним Државама, осим модификоване верзије вируса херпес симплекс, који се користи у имунотерапији меланома, пренео је РТС.
Бебе близанци - Sputnik Србија, 1920, 16.05.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Није све у генима: Шта је показао случај једнојајчаних близнакиња које су раздвојене у детињству
Људско око — илустрација - Sputnik Србија, 1920, 14.05.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Научници успели да „оживе“ активност у људском оку после смрти
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала