Вукосављевић: Зеленски као Ћићолина – забављачки алат за прогон Руса

Феномен Зеленског који се „у све меша“, од Канског фестивала до политичких позорница, стари је пропагандни трик. Украјински председник је попут бивше порно звезде Ћићолине „забављачки алат за промену свести“, симбол прогона Руса по нацистичком моделу погрома Јевреја.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Промоција Зеленског као најзначајнијег светског лидера, арбитра не само у политици, већ и култури, спорту а и шире, јединствен је случај у историји. Гласови који би оспорили његов лик и дело као и „праведну борбу“ на Западу су толико ретки, као да их и нема.

Бивши министар културе Владан Вукосављевић сматра да је феномен „Зеленског који се у све меша“ показао да је сукоб између Русије и Украјине, односно између Русије и тзв. западног света открио многе кризе које западна цивилизација у себи носи.

Зеленски – трагикомични производ индустрије забаве

Западни културни образац је у кризи, а у Украјини имамо оружани сукоб који је у суштини сукоб два погледа на свет и две културно-цивилизацијске основе, додаје Вукосављевић.

„Владимир Зеленски је производ америчке индустрије забаве. То је човек који је дошао из света глуме, телевизијских перформанса, шоу бизниса и он је заправо један политички производ Велике Британије и САД који је после многих кризних догађаја у Украјини инсталисан као полуга за манипулацију свешћу. Реч је о једној политичкој употреби крајње некомпетентне особе“.

Према његовим речима, слично би било кад би у Србији „неко од наших прононсираних водитеља, политичара-комичара“ уз помоћ Запада се успео до позиције премијера или председника државе и ту био постављен да спроводи искључиво налоге Запада.

„Појављивање Зеленског у свим могућим облицима, политичким, друштвеним па сад и културолошким заправо је покушај Запада да старим средствима манипулације утиче на међународно јавно мњење. Међутим, сада су обрасци другачији, они се мењају, а Зеленски и његова појава делују много више гротескно и комично. Да није тог трагичног контекста у коме се налази и шта представља, његова појава би била и комична и трагична а најпре трагикомична“.

Зеленски као Ћићолина – алат за злоупотребу свести

Вукосављевић је открио и која би личност из историје могла бити пандан Зеленском.

„Ако ћемо да идемо у гротеску, а заправо то није гротеска него једна сличност која делује мало комично, он је нешто попут Ћићолине из осамдесетих или деведесетих година у италијанском парламенту, или Прелетачевића код нас“.

Реч је о феномену кад се неко са јасним комичним аспектима користи у политичкој сфери да би изазвао неки ефекат.

„Мотиви због којих је Ћићолина као порно звезда гурнута у политику били су специфично италијански за оно време, Прелетачевић је овде имао другу функцију, а у дубокој суштини то је иста ствар – коришћење некомпетентних људи који немају јасна политичка интересовања, платформе, мишљење или став, у већој мери консолидован, него су заправо алати за спровођење нечије политике и за коришћење утицаја њихове популарности да би утицали на људе у неком политичком или параполитичком, у крајњој мери, забавном смислу. Али са аспектом злоупотребе свести“.

Култура отказивања попут нацистичког прогона Јевреја

Други, још трагичнији проблем је то што се у оквиру концепције културе отказивања која је такође „једна западна измишљотина“, дешава процес угрожавања, протеривања и суспендовања највиших домета руске културе широм Запада, истиче Вукосављевић.

„Дешавају се ствари са руским уметницима које су и забрињавајуће и жалосне и то је нешто што у најдаљем контексту може подсећати на прогоне јеврејских уметника и интелектуалаца у Немачкој тридесетих година. Тад су бројни немачки писци, сликари, глумци музичари итд. јеврејског порекла махом, али не само они, морали да под идеологијом нацизма и претњама насиљем, повлаче што милом што силом, најчешће у САД“.

После 90 година видимо процес који је врло сличан томе и који заправо представља прогон руских уметника, руске културе, односно руског културног модела да би се на тај начин извршио притисак на руски политички модел, сматра Вукосављевић.

„Према томе, присуствујемо промени структуре светских околности, она је почела на позорници која се зове Украјина, али постоји велика бојазан да ће та позорница ускоро да буде и проширена“.

Кенселовање Руса – нови облик прогона

Вукосављевић додаје да је тешко направити историјску аналогију са са данашњим „кенселовањем Руса“, јер на делу немамо прогон културног модела као таквог.

„Русе прогоне због тога што су представници руске културе и руског културног модела, а не због тога што некоме не одговара њихов уметнички израз. Дакле ради се о два концепта. Раније је било у неким тоталитарним идеологијама, а и случајева и кад нису биле у питању тоталитарне идеологије, да је просто дошло отпора друштвеног ткива према неким феноменима, али овде се не ради о томе. Овде се ради о томе да су мета напада Руси као носиоци руске културе и као индивидуални представници културног модела, а не то шта они представљају у уметности којом се баве“, закључио је Вукосављевић.