Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

У тренутку када енергија постаје најкритичнији фактор производње – за Србију нема зиме

© Sputnik / Павел Львов / Уђи у фото-галеријуАмурско постројење за прераду гаса
Амурско постројење за прераду гаса - Sputnik Србија, 1920, 30.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
У тренутку када енергија постаје најкритичнији фактор производње јако је битно да се обезбеди довољно енергије за несметано функционисање привреде и грађана, па је у том смислу гасни аранжман Србије и Русије и очекиван и добар, каже др Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Коментаришући саопштења српске и руске стране да ће се од 1. јуна наставити несметани транспорт руског гаса ка Србији, а да ће нови аранжман бити потписан на три године за континуирану испоруку 2,2 милијарде кубних метара гаса годишње, Радосављевић каже да би из економских и геополитичких разлога, али и због зиме која нам предстоји, било добро да се овај споразум што пре постигне.

За Србију нема зиме

„По енергетском билансу за 2022. годину, Србији ће бити потребно три милијарде кубних метара гаса и 2,2 милијарде су договорене по нафтној формули, а остаје да се види шта ће бити са ценом за додатних 800.000 кубних метара гаса”, каже некадашњи генерални секретар Националног нафтног комитета Србије у емисији „Енергија Спутњика”.
Значај стабилног снабдевања гасом Радосављевић илуструје чињеницом да ће нове инвестиције у Србији, које би водиле привредном расту, као енергент свакако користити гас.
„Индустрија код нас у финалној потрошњи учествује са 55 посто, док домаћинства учествују са нешто више од 20 посто. Дакле, индустрија ће у наредном периоду остварити највећи раст потрошње, а ако нема гаса та индустрија ће да стане. Док грађани у кратком року могу да се преоријентишу на струју или неке друге изворе, привреда не може. Дакле, ако очекујемо привредни раст и опоравак у наредним годинама, очекујемо да ће нам требати и више гаса него што је то предвиђено за 2022. годину, па се увек поставља питање шта је са том додатном количином”, категоричан је Радосављевић.

Развијати складишта гаса

Питање додатних количина се, појашњава гост Јелице Путниковић, делимично решава складиштењем гаса који се купује током лета, када су цене ниже, како би се те усклаштене количине користиле ако из било ког разлога дође до прекида снабдевања гасом или до повећане тражње.
„На жалост, ми од 2011. године нисмо даље развијали та складишта па мислим да је то један правац који би под хитно требали да развијамо, самостално или са иностраним партнером. Свакако је боља ситуација да је гас код нас, а да није у потпуности у нашем власништву, него да уопште није на нашој територији. Наиме, ми јесмо закупили нека складишта у Мађарској, што је добро и говори да се припремамо за неке ванредне ситуације, али шта ако Мађари, на пример, у случају да дође до ванредне ситуације, кажу да не могу да испуне тај уговор? У енергетици је то, на жалост, чест случај и та питања ће се у наредним годинама све чешће постављати”, сматра Радосављевић.
Енергетска безбедност сада поприма неке друге размере, па је, сматра он, не само потребно да Србија гради гасна складишта, већ и да се у будућности придружује иницијативама градње ЛНГ терминала.
Грчка, мислим, почиње да гради још два или три, а вероватно ће са тим почети и Бугарска. Дакле, није битно од кога ћете на крају купити гас, али треба да диверсификујете начине допремања”, уверен је гост „Енергије Спутњика”.

Гас доминантан енергент и у наредној деценији

Гас, истиче Радосављевић, упркос тренутним геополитичким околностима, неће изгубити на важности у наредним годинама.
„Када погледате тај енергетски микс – излазите из угља, смањујете потрошњу нафте као финалне енергије, обновљиве изворе нисте у довољној мери произвели и они у производњи у Европи учествују са свега једном четвртином од укупних извора, јасно је да ће у наредних пет, десет или петнаест година гас и даље бити доминантан. Можда ће се извор допремања тог гаса у Европу мало променити, али то у овом тренутку не можемо да предвидимо. Овај отклон Европе од руског гаса који долази гасоводима ће убрзати изградњу ЛНГ терминала, али када се у једном тренутку у будућности на тржиште потпуно изађе са течним гасом, и на том тржишту ће Русија бити значај продавац“, наглашава Горан Радосављевић.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је са руским председником Владимиром Путином договорио такве услове да ћемо имати најбољу цену гаса у Европи и сигурно снабдевање током зиме. Реч је о цени по такозваној нафтној формули, што значи да ће цена гаса бити од 310 до 408 долара за хиљаду кубних метара гаса.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала