Две стране исте медаље: Шта су Србији поручили Крамонова и Вархељи

Из порука које су у истом дану из Београда упутили Виола фон Крамон и Оливер Вархељи могао би да се стекне утисак да су њих двоје као штап и шаргарепа. Тако је само наизглед јер су то две стране исте медаље, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Известилац за Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон и комесар за проширење Оливер Вархељи су током посете Београду упутили читав низ порука Србији.

Две стране исте медаље

За Драгомира Анђелковића, поруке Фон Крамонове и Вархељија представљају две стране исте медаље, иако, како каже, њих двоје имају различит однос према Србији – Вархељи није лично оријентисан против српских интереса, док је Фон Крамонова максимално антисрпски настројена.

„Али, без обзира на њихове личне ставове, који долазе до изражаја кроз стилизацију онога што нам поручују, суштина је иста – ЕУ захтева да се Србија одрекне свог аутентичног српског пута, да се одрекне свега што је битно за заштиту наших националних интереса – од Косова, до тога да прихватимо централизацију БиХ на начин на који би била поремећена позиција Републике Српске. И, наравно, све се на крају своди на одрицање од сарадње са Русијом“, каже Анђелковић.

Поруке Фон Крамонове нису обавезујуће и имају политички карактер, док, како каже бивши дипломата Зоран Миливојевић, Вархељи наступа са позиција извршне власти ЕУ, те његове поруке морају да буду конструктивније.

Виола фон Крамон је посланица Европског парламента и специјални известилац тог тела за Косово и Метохију, тако да поруке које је послала током посете Београду имају политички карактер и одражавају интересе политичке струје којој и сама припада. Ти интереси оличени су у даљим притисцима на Србију и једностраном приступу према нашој земљи, објашњава Миливојевић.

Конструктивни Вархељи и пристрасна Фон Крамонова

Када је пак реч о порукама које из Београда, истог дана када и Виола фон Крамон, послао европски комесар за проширење Оливер Вархељи, представника извршне власти Уније, он је конструктиван и више на линији онога што представља суштински интерес ЕУ, објашњава Миливојевић.

„То је да је овај простор ипак у жижи интереса ЕУ, у функцији евроинтеграција, да Србија има централно место и да у односу на њу ипак треба водити конструктивну политику и настојати да се у односима и утицајима на Србију подигну на виши ниво конструктивним приступом и прагматичним решењима како би се процес евроинтеграција на неки начин убрзао“, сматра он.

Вархељи говори о практичним мерама, о инвестицијама, што према мишљењу нашег саговорника, једино може да допринесе политичкој стабилности региона.

Није реч само о томе што је Вархељи из Мађарске, која има позитиван став о прикључењу Србије Унији – Вархељи је лојалан чиновник Европске комисије (ЕК) и поруке које је послао из Београда треба третирати као стратегију наступа ЕК према Србији. Циљ је, каже Миливојевић, да се ниво политичких односа са Србијом подигне.

Са друге стране, Виола фон Крамон понавља своје старе ставове. У томе нема ничега неочекиваног, нити изненађујућег. Миливојевићу, како каже, њен став да је у интересу Србије да призна независност Косова, звучи цинично.

„То се не може схватити ни као добронамерно, али ни као реалполитика. Њен наступ је стандардан, али мимо онога што би могло да произведе неки конкретан резултат. Са такве позиције, она тешко да може да одлучујуће допринесе дијалогу, посебно са позиције известиоца за Косово и Метохију и када је у позицији да делује на Приштину на активан начин“, истиче Миливојевић.

Најава да Србија треба да очекује даље притиске, према Миливојевићевим речима, главна је порука њене посете Београду. То се не односи само на Косово и Метохију, већ и на санкције Русији, што представља тврду политику Зелених, којима и Крамонова припада.

Штап увек конкретнији од шаргарепе

Анђелковић пак истиче да инвестиције које најавио Вархељи могу да буду одраз начелног става ЕУ да се више оријентише ка Западном Балкану, као и настојања да прагматично усмери регион ка себи. Међутим, једно су приче, а друго је реалност, напомиње Анђелковић.

„У условима када ЕУ прети рецесија, велико је питање да ли икаквих озбиљних инвестиција може да буде“, упозорава он.

Тешко је рећи да ли су поруке Фон Крамонове и Вархељија координисане, али стиче се утисак као да се ради о штапу и шаргарепи. ЕУ према Србији редовно поступа том логиком, с тим што је до сада штап увек био конкретнији од шаргарепе, закључује Анђелковић.

Подсећамо, Виола фон Крамон поручила је из Београда, након састанка са председником Александром Вучићем, да се мора донети одлука на чијој сте страни, као и да „није добро бити на страни Путина, односно на погрешној страни историје“. Према њеним речима, утицај Русије у Србији мора се смањити, као и да је српско признање косовске независности у интересу Србије.

Са друге стране, комесар за проширење Оливер Вархељи посетио је са Вучићем радове на изградњи Универзитетске дечје клинике „Тиршова 2“ у Београду, за које је ЕУ обезбедила 35 милиона евра бесповратних средстава. Вархељи је рекао да Европска унија до сада никада није подржала толико велику здравствену инфраструктурну инвестицију, као и да је направљен економски инвестициони план за цео регион који је реализован са циљем да донесе промене и побољшање живота.