Истине и заблуде о „чудесној здравој храни“

Сви смо чули за истраживања која тврде да једење боровница смањује ризик од деменције, или да је црвено вино добро за наше срце, или да кафа штити од дијабетеса типа два – или многе друге огромне здравствене предности које има нека „суперхрана“. Тим научника је покушао да истражи колико су овакве тврдње основане.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Група научника са Универзитета у Редингу, професори Гантер Кунли, Шарлота Мајлс и Џереми Спенсер, признају да иако су и они били укључени у сличну врсту истраживања, не сносе одговорност за наслове у медијима. Међутим, напомињу да се иза тих прича које привлаче пажњу, крију озбиљна истраживања која могу људима да помогну да буду здравији.

Овај тим научника се пре свега бавио проучавањем биоактивних супстанци из хране и њиховим утицајем на здравље људи (било добром или лошем). За разлику од витамина и минерала, биоактивни састојци, као што су одређене масне киселине, влакна или флаваноли (група једињења која се налазе, на пример, у чају или јабукама), нису од суштинског значаја за преживљавање, али ипак утичу на наше здравље.

Велики изазов за научнике код истраживања биоактивних састојака је да се одвоји ефекат хране од појединачног једињења (јер је храна невероватно сложена и садржи много једињења).

У шољици кафе налазе се неке фенолне киселине које позитивно утичу на здравље срца, али нека друга једињења повећавају холестерол. Све ово озбиљно отежава истраживања, јер је потребно пронаћи начин да се направи разлика између здравствених ефеката различитих делова хране како би разумели шта се дешава и на крају пружили више поверења у препоруке.

Како доказати да баш одређена храна благотворно утиче на наше здравље

Један од начина да сазнају више о утицају појединих намирница на здравље који користе научници јесте да упореде људе са различитим типовима исхране и да их прате током дужег временског периода. Овакав приступ је истраживачима помогао да покажу да медитеранска исхрана – и нордијска дијета – имају позитиван утицај на наше здравље. Али овај приступ је погрешан када желе да сазнају више о појединим намирницама или њиховим компонентама.

Храна се никада не конзумира изоловано и невероватно је тешко то раздвојити у таквим студијама. Истраживање исхране и здравља је тешко јер постоји много ствари које треба узети у обзир.

Постоје есенцијални хранљиви састојци који су нам потребни да бисмо преживели. Постоје обрасци исхране који могу утицати на опште здравље и који су основа за препоруке. А ту су и биоактивна једињења која се налазе углавном у биљној храни и која могу благотворно утицати на здравље.

Истраживања о биоактивним састојцима се онда селективно тумаче и приписују одређеној храни, а то је само мали део састојака које има одређена „супрерхрана“, али које се често налазе и у другим намирницама.

Један од таквих примера су поменуте боровнице. Садрже одређене корисне биоактивне супстанце, али су и скупе. Купине и шљиве имају исте биоактивне супстанце, али су много јефтиније.

Током протеклих деценија, истраживачи су открили и проучили више хемикалија које се природно налазе у храни – шта су оне и како утичу на тело. Неке од њих дају предности нашем срцу, мозгу и цревима које нам помажу да брже трчимо, да возимо дуже, да се јаче концентришемо и лакше се опустимо.

Најважнија је разноврсност

Многе биоактивне супстанце из хране изазивају проблеме када се конзумирају у превеликим количинама. На пример, флаваноли зеленог чаја могу изазвати оштећење јетре када се конзумирају у великим количинама. Научници тек покушавају да установе да ли постоји идеална количина ових једињења која пружају максималну корист. До тада, слободно се може рећи да је разноврсна исхрана најбољи приступ.

Одлична ствар у нашем разумевању исхране је то што се она континуирано развија и побољшава и што много боље разумемо на коју храну треба да пазимо како истраживања напредују, преноси РТС.

Свако треба да направи неку врсту избалансиране исхране која укључује есенцијалне хранљиве материје, влакна и биоактивне састојке потребне за одржавање здравља и старење. Наша тела су невероватно сложена и потребно им је много различитих витамина, минерала, макро и микронутријената да би нас оптимално одржавали. Али није важно одакле долазе – важна је разноликост.

Требало би да будете опрезни у вези са саветима о исхрани који предлажу да искључите низ дивних намирница у понуди и да се усредсредите на неколико „суперхрана“ које наизглед имају магична својства. Исхрана је много сложенија од тога – а здрава исхрана је много једноставнија.