Уједињени историјом, вером и језиком: Крим – место збора словенске омладине

Словенство, православље и ћирилица – народи које уједињују та три појма блиски су духовно, културолошки и историјски. У време када се активно води антируска пропаганда и успостављају баријере међу сродним народима, омладина из балканских земаља и Русије поручује да ће неговати културно и духовно наслеђе на коме ће градити и будуће односе.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Студенти и представници омладинских организација из Русије, Бугарске, Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине послали су такву поруку са Крима где су се окупили на Међународном омладинском форуму „Дијалог култура: Русија – Балкан“.

Председник Регионалне бугарске национално-културне аутономије Крима „Пајсије Хиландарац“, члан Грађанске коморе Русије и Крима Иван Абажер пожелео је учесницима Форума добродошлицу на Крим, благословену руску земљу, домовину бројних народа који су кроз историју живели у пријатељству, али су и поштовали своје традиције, историју, веру и културу.

Председник Национално-културне аутономије „Пајсије Хиландарац“, члан Јавне коморе Русије и Крима Иван Абажер на отварању Међународног омладинског форума "Дијалог култура: Русија-Балкан" на Криму

© Фото : Алексеј Туманов

Говорећи о значају очувања ћирилице као заједничке тековине и споне међу словенским народима, Абажер је приметио да су се данас многе земље бившег Совјетског Савеза удаљиле од ћирилице и прешле на друго писмо, што је веома забрињавајуће, јер постоји тенденција да се исто догоди и са другим земљама.

Такође се осврнуо на посету омладине Криму у светлу информационе блокаде у којој се полуострво налази.

„У ова тешка времена пожељно је да одете одавде са својим мишљењем. Ми вам га нећемо наметати, сами ћете га формирати. Дошли сте и видите шта се дешава, а даље ћемо видети како ћемо развијати наше односе“, поручио је Абажер.

Истовремено је апеловао на омладину да негује своје културне и духовне вредности, веру и јединство, истакавши да ће успех у будућности зависити од разумевања историје и актуелних околности.

Људмила Радева, заменица председника регионалне бугарске националне културне аутономије Крима, упутила је поруку свима који читају и пишу на ћирилици.

„Наш циљ је да млади људи памте своје корене, пријатељство које повезује наше земље дуги низ година, наше историјске, духовне и културне везе како би сачували и азбуку. То нису само слова, то је наш цивилизацијски код, оно што нас је учинило Словенима, формирало нашу културу. Обраћамо се свима вама – чувајте свој матерњи језик и своје писмо“, поручила је Радева.

Учесници Међународног омладинског форума "Дијалог култура: Русија - Балкан" код споменика Ћирилу и Методију у Севастопољу

© Фото : Алексеј Туманов

О актуелној теми неговања ћирилице и обнављања покиданих веза међу словенским народима на Криму се говорило и на Дан словенске писмености и културе који је свечано обележен у Херсону, месту освештаном посетом светих равноапостола и просветитеља Ћирила и Методија.

Након тематске екскурзије по древним храмовима и молебна у саборном храму Светог Владимира духовну беседу са студентима одржали су протојереји Сергиј Хаљута и Стефан Сломчински који су подсетили да је словенска азбука створена пре свега да би наши народи могли да изучавају Свето писмо.

Томе је била посвећена и позоришна представа „Легенда о Ћирилу и Методију“ коју су у античном амфитеатру извели студенти Кримског универзитета културе, уметности и туризма.

Позоришна представа „Легенда о Ћирилу и Методију“ у Херсонесу, Међународни омладински форум "Дијалог култура: Русија - Балкан"

© Фото : Алексеј Туманов

У наставку је уследила научна конференција, а учесници форума су дискутовали о очувању духовног и културног јединства, геополитичкој слици света и црноморско-балканског региона.

Програм форума био је веома богат: студенти су посетили један од симбола Крима – замак „Ластавичје гнездо“, као и Ливадијски дворац, некадашњу резиденцију руских императора, место где је 1945. одржана чувена Кримска конференција. Учесници форума такође су успели да обиђу знаменитости Симферопоља и града-хероја Севастопоља.

Учесници Међународног омладинског форума "Дијалог култура: Русија - Балкан" у посети Ливадијском дворцу на Криму

© Фото : Алексеј Туманов

Последњи дан форума обележио је значајан догађај – учесници су посетили Меморијал жртвама фашистичке окупације Крима у време Другог светског рата – „Концентрациони логор Красни“. Млади су се упознали са историјом окупације полуострва која је трајала од 1941. до 1944. године када су фашисти само у логору „Красни“ мучили и убили више од 15.000 цивила и црвеноармејаца.

„Меморијал 'Концентрациони логор Красни' је свето место за сваког Кримљанина. Након што дођу овде сви почињу да схватају колико је страшан фашизам који, нажалост, и данас цвета у суседној Украјини“, рекао је председник Национално-културне аутономије „Пајсије Хиландарац“ Иван Абажер.

У сали меморијалног комплекса гости полуострва разговарали су са председником Државног савета Крима Владимиром Константиновом који је изнео своју оцену догађаја који су данас актуелни у свету. Младе људе су интересовали догађаји у вези „Кримског пролећа“, али и како донети истину до народа на Балкану у време пропагандног рата Запада против Русије.

Председник државног савета Републике Крим Владимир Константинов и члан Јавне коморе Русије и Крима Иван Абажер на састанку са учесницима Међународног омладинског форума "Дијалог култура: Русија - Балкан"

© Фото : Алексеј Туманов

Константинов је рекао да је током осам година много тога испричано о Криму и догађајима из 2014. године, бројне делегације су посетиле полуострво, али је констатовао да то нажалост не утиче на стварну политику. Он је навео пример Финске и Шведске које су донеле одлуку о уласку у НАТО без референдума, „људе нису ни питали за мишљење“, док је на Криму 2014. године легитимно спроведен референдум, „али то никога није интересовало“.

„Зашто је онда то мишљење уопште потребно, зашто да се ради на томе ако оно уопште никоме не треба… Проводећи референдум на Криму ми смо усмерили све напоре на поштовање свих законских норми, нашег Устава, покушали смо да испоштујемо сваку тачку како нас не би оптужили за неке неправилности. Али то више никоме није потребно. Они имају сва права, а други она права која им они дају. Они кажу 'ми признајемо', значи не треба спроводити референдум, као што је био случај на Косову. Нико ништа није одржао, само су рекли, 'сад је држава'. А ми смо одржали референдум, према Уставу, одреаговали смо на незаконити државни удар у коме је страдало на стотине људи, укључујући Кримљане. Штитили смо свој идентитет у складу са Повељом УН“, објаснио је Константинов.

Међутим, како је додао, то никога није интересовало, док се данас одлука о уласку у НАТО, која одређује судбину људи, доноси без мишљења народа тих земаља.

Учесници у форуму изнели су занимљив предлог да се покрене информациони ресурс који ће омогућити становницима Балканског полуострва да читају објективне и тачне информације о дешавањима на Криму и у Русији којих нема довољно.

Шеф кримског Државног савета обећао је да ће им пружити подршку и захвалио је учесницима у форуму, истакавши да је храбра њихова одлука да у актуелној ситуацији посете Крим.

„Овакви догађаји су важни пре свега за инострано друштво. Они ће помоћи људима да схвате шта се заиста догађа на Криму, у Русији. Сигуран сам да ће истина пронаћи свој пут, да ће се пробити као трава кроз асфалт. Зато је овакав форум један од формата за ширење наше истине“, поручио је Константинов.

Он је изразио наду да ће управо заједничким напорима бити пробијена информациона блокада полуострва.

О форуму

Међународни омладински форум „Дијалог култура: Русија – Балкан“ окупио је студенте и представнике омладинских организација из Русије и балканских земаља.

Форум се одржава по други пут, а организатори су Бугарски културни центар „Извор“ и Регионална бугарска национално-културна аутономија Крима „Пајсије Хиландарац“ и локална бугарска национално-културна аутономија градског округа Симферопоља.

Циљ догађаја је оживљавање историјског сећања, схватање јединства цивилизацијског кода заснованог на историји, православној вери, ћирилици и потреби да се штите.