- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

За седам дана зараде више него они са факултетом за цео месец: Почела кампања у Србији

CC0 / Pixabay / Мајстор
Мајстор - Sputnik Србија, 1920, 01.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Упркос томе што стално слушамо како водоинсталатери зарађују више за седам дана него факултетски образовани људи месечно и како је сваки занат злата вредан, статистика показује да се око три одсто деце више уписује у гимназије него пре десет година. Трогодишње школе уписује око 15, гимназију скоро 30, а четворогодишње средње скоро 60 одсто деце.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Заједница машинских школа Републике Србије покренула је акцију са Ауто-сервисима Србије како би промовисали занате – обилазе школе и објашњавају деци које су добробити заната.
Синиша Којић, председник Заједнице машинских школа Србије, наводи за РТС да недостају занатлије, а да су међу најтраженијима бравари-заваривачи, механичари моторних возила, индустријски механичари, оператери машинске обраде.
„Дакле, једноставно ти кадрови су јако тражени, они добијају посао са својих 17, 18 година“, истиче Којић.
Током кампање и обиласка школа добијају питања од родитеља и деце. Родитеље најчешће занима сигурност деце у школама и током праксе.
„Обука тих заната врши се на машинама које потенцијално јесу опасне, али кажем, уз добру организацију како у школским радионицама тако и у компанијама, сви ризици су сведени на минимум“, истиче Којић.
Ученици немају довољно информација о томе каква све занимања и школе постоје и шта би требало да упишу.
„Део кампања треба да буде усмерен ка томе да објасни да није занатство само фабрика, рад, поготово фабрике какве ми знамо да су биле у очима њихових родитеља или бака и дека. Ми им показујемо како сада изгледају модерне фабрике, сервиси. Ту су услови рада далеко, далеко бољи“, истиче Којић.
Он указује да школовање за занатлију не значи крај образовања.
„Занати можда тренутно пружају уже стручно знање, јер за три године не можете баш да савладате све оно што може за четири у гимназијама и у стручним школама, али наравно не мора ту да буде крај образовања. Ученик може и након трогодишњег образовања да настави даље са школовањем и постане и академски грађанин. Али занатлије су нам неопходне“, истиче Којић.

Није тачно да само лоши ђаци желе да буду ауто-механичари

Заштитно лице кампање је Никола Јовановић из Обреновца, јавности познатији као „мали сервисер“. Има 14 година, а мајсторише од најранијег детињства. У школама ће стајати плакати са његовим ликом.
Вршњацима и онима који су још млађи од њега поручује да треба да уписују техничке и машинске школе.
„Одлучио сам да упишем електротехничку школу, смер за рачунаре, јер ће доста нових возила имати, а нека већ сада имају, рачунаре у аутомобилима. Требаће у сервису човек који ће радити на дијагностици“, указује Јовановић.
Он каже да механичарски посао није прљав и да није тачно да само лоши ђаци желе да буду ауто-механичари.
„Ја сам одличан ђак, али нећу себе да дајем за пример, али могу да дам мог главног мајстора Николу који је био одличан ђак, али је постао ауто-механичар из љубави“, каже Јовановић.

Проблем са мајсторима, проблем тржишта

Радован Живковић из Министарства просвете наводи да се наш систем средњег образовања прилагођава светским тенденцијама где, како каже, покушавамо да предвидимо будућност.
„А будућност нам каже да је потребно јако опште образовање и да је једна од кључних компетенција коју човек треба да стекне – способност да учи, тако да се у том контексту проценат ученика који уписује гимназију последњих година повећава, али треба имати на уму и да је наше стручно образовање у великој мери и општеобразовно – имамо јак корпус општег образовања у оквиру стручног и многи наши ученици из стручних школа настављају да студирају и то успешно“, наводи Живковић.
На питање да ли је то разлог што немамо довољно мајстора, одговара негативно и истиче да је проблем са мајсторима, заправо, проблем тржишта.
„Понуда и потражња су довеле до тога да их нема, али да су зато јако добро плаћени. Друго, границе су отворене, многа од тих занимања се не одвијају у локалном окружењу као што је било некада – возачи су данас глобални возачи не у оквиру Србије већ у оквиру целе Европе. Многа друга занимања такође“, објашњава Живковић.
Он указује да држава и систем треба да информишу младе о томе шта је образовање, шта нуди, какве перспективе уопште на тржишту рада ће се отварати у будућности, а да свако доноси одлуку за себе.
Водоинсталатер - Sputnik Србија, 1920, 03.05.2022
ЕКОНОМИЈА
Послови за „европску плату“: Мало ко хоће да их ради, а послодавци се утркују ко ће више да плати
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала