Исплати ли се узгајање органске хране у Србији

Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута.

„Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња.

Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу.

Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља.

„Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи избегавају и купиће нешто што је мање здравије за јефтиније паре“, каже Тамара Симић из Јаловика.

Много више ручног рада и времена

Органска производња је захтевнија од конвенционалне. Потребно је много више ручног рада и више времена, што значи веће трошкове. Зато органски производи не могу бити јефтини.

„Морате да платите сертификациону кућу, да испитујете земљиште, морате да испитујете овце. Анализе су друге за органско млеко од класичног млека. То су скупље анализе. Процес производње је скупљи. Када не додајете кабасту храну, концентрате, добијате мању количину млека“, каже Ацо Манчић, организатор практичне наставе у Млекарској школи у Пироту.

Стручњаци истичу да су органски производи безбеднији и квалитетнији, а та производња не угрожава животну средину. То је и држави важно.

„Ове године највећи су подстицаји, 28.000 динара по хектару, тако да морамо рећи да се држава потрудила да повећа износе подстицаја. Ми имамо јако пуно малих произвођача који само удружени у групну сертификацију имају шансу да пласирају своје производе", каже Снежана Ољача, професор Пољопривредног факултета у Београду.

И док се домаћи потрошачи тек упознају са предностима органског воћа, поврћа, меса и млека у многим земљама ти производи су све траженији.

„Највећи купци су Немачка, САД, Француска, Канада. Замрзнуто органско воће, малина је број једна. Тренд је да нашу робу траже земље запада, речено фудбалским речником, 'премијер лига' који су платежно најспособнији. Ако они хоће да плате, ми ћемо да правимо“, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

У свим деловима земље има услова за органску производњу. Она је посебно занимљива пољопривредницима са мањим поседима, јер органским производима могу да остваре већу зараду, пише РТС.