Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Шта је Приштина показала Србима усред Храма Христа Спаса

CC BY-SA 2.0 / JovanStojan / Крст
Крст  - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Приштина је забраном литургије у храму Христа Спаса у Приштини на Спасовдан показала да не поштује цивилизацијска права, а Србима поручила да су и даље непожељни на Косову и Метохији, сагласни су саговорници Спутњика.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Косовска полиција забранила је у четвртак служење литургије у храму Христа Спаса у Приштини поводом празника Спасовдана. Полиција је легитимисала српско свештенство и вернике, одузела им документа и забранила им да откључају цркву. Након тога је већи број полицајаца формирао кордон око окупљених верника.

Порука не само Куртија већ и Запада

Ово није први пут да се Приштина овако понаша према Србима на њихове верске празнике, иако постоји одлука суда да је храм Христа Спаса под патронатом СПЦ.
Историчар и хроничар СПЦ др Јован Јањић каже да је ово дешавање слика не само Аљбина Куртија и косовских власти, већ и оних који иза њих стоје.
„Ово је слика Америке и западноевропских земаља које подржавају и које су подржале урушавање међународног права како би се део Србије откинуо и формирала нека парадржавна творевина. Забрањивање литургије, верских права и верских слобода је последица стања у савременој цивилизацији. Али то цивилизовани свет не би смео да ради,“ истиче др Јањић.
Он сматра да би данашњим инцидентом требало да се позабаве они који настоје да од те назови државе направе некакву тобоже европску државу и да се запитају на који начин они сами урушавају савремени правни поредак.
„Овим се урушавају основна људска права и слободе. Српска црква никога не угрожава, то је њена имовина а српски народ има право као и сваки други народ да испољава своја верска осећања на један од наших највећих празника. Овим што се чини требало би да се позабави и држава Србија и да покаже да КиМ никада неће бити оно што њихови ментори од њих очекују,“ напомиње наш саговорник.

Слика онога што чека Србе на КиМ

Јањић додаје да је ово слика која показује шта би Срби могли да очекују и шта очекује српску верску и културну баштину када би Косово и Метохија случајно постало држава, што сада по Резолуцији 1244 није.
Политиколог Драгомир Анђелковић напомиње да Албанци добро знају да је српски народ окупљен око своје цркве и да чак и они Срби који нису верници СПЦ на Косову и Метохији доживљавају као своју централну националну институцију.

„Удар на Цркву је заправо смишљен са циљем да се подстакне даље етничко чишћење Срба, да се унесе потпуна неизвесност и да се створи основ за даљу отмицу имовине СПЦ на КиМ,“ коментарише Анђелковић.

Како истиче, Албанцима највише смета што наше средњовековно наслеђе сведочи о томе да је КиМ српска земља, да су се они на ту земљу населили а да је сада отимају.
„Стога и покушавају да дугорочно српско културно наслеђе, односно верску баштину преотму. Овакве ствари су само тестирање наше способности да се боримо и очекивање реакције из света. Из истих разлога они поступају са имовином Високих Дечана, а све је ово основ да у неком моменту пробају да отму све наше цркве и манастире,“ уверен је наш саговорник.
Анђелковић такође оцењује да је понашање ЕУ и Америке које игноришу оно што Приштина ради када је реч о српској црквеној имовини потпуно очекивано.
„Европска унија и Америка се понашају према Косову као да је оно велесила па они ништа не могу да ураде. Јасно је да они стоје иза овакве политике, иначе да не стоје одавно би обуздали Косово, и кад се ради о Бриселском споразуму, и кад се ради о поштовању имовине српских грађана и СПЦ. Чим се Албанци овако понашају то значи да имају бар жуто светло од стране Запада. Запад то негира а заправо их пушта да раде шта хоће,“ закључује Анђелковић.

Запад једно прича друго ради

Иначе Срби који су данас били присутни код Храма Христа Спаса у Приштини навели су да су поред цркве приметили још два аутомобила са полицијом, у приправности. Да не би дошло до већих инцидената литургија поводом Спасовдана је служена у цркви Светог Николе. Сви покушаји свештенства да разговарају са полицијом су пропали јер су полицајци одбили да причају српски.
Ово није први пут да је Храм Христа Спаса на удару косовске полиције и власти с обзиром да тврде да је нелегално изграђен на земљишту приштинског универзитета.
Наиме, овај храм је требало да буде спона са храмом Светог Саве у Београду. То је у ствари Саборни храм у Приштини који је недовршен а чија је изградња почела 1992. године да би била прекинута због рата на Косову и Метохији.
Косовскометохијски Албанци, који су у грађевини видели симбол Милошевићеве владавине, вандализовали су је након рата. УНМИК-ова администрација, забринута да би православна црква могла постати мета услед одмазде и насиља, ставила је грађевину под заштиту заједно са другим православним црквама на Космету. Дискусија о будућности грађевине почела је 2003. године. Град Приштина предложио је четири варијанте: да се грађевина сачува каква јесте, да буде срушена, претворена у музеј или коришћена у неке друге сврхе.

Пресуду косовског суда Приштина не поштује

Након косовског једностраног проглашења независности, комуникација између владе и СПЦ није постојала. Током 2009. године приштинско министарство културе контактирало је Међународну цивилну канцеларију која је опет преко специјалног представника Европске уније контактирала СПЦ и међународне неутралне организације како би постигли решење. СПЦ је издала власничке документе који говоре о премештању локације током средине ‘90-их и њима је дозвољена будућа градња. Од 2011. године јавна расправа и административна ограничења око грађевине су престале и СПЦ се посветила прикупљању новца за обнову и даљу изградњу. Градња 2015. још није настављена, а појавила су се друга административна и правна питања, док је грађевина опет оскрнављена. Током 2016. годину црква је запаљена и претворена у јавни тоалет и депонију.
Апелациони суд Косова је у међувремену доделио Српској православној цркви право својине на земљишту над црквеним основама, али Приштински универзитет и даље блокира покушаје обнове цркве.
Виола фон Крамон - Sputnik Србија, 1920, 01.06.2022
СРБИЈА
Виола фон Крамон: Пријем Косова у Савет Европе биће условљен враћањем земљишта Високим Дечанима
Манастир Високи Дечани - Sputnik Србија, 1920, 17.08.2020
Како је Рус спасио манастир Дечане
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала