БиХ за Немачку полигон за демонстрацију нове, агресивније политике

Ако немачки Бундестаг усвоји најављену Резолуцију о БиХ, то ће бити почетак демонстрације нове политике Немачке а као полигон за то је очигледно изабрана Босна и Херцеговина, каже за Спутњик Милован Божиновић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.

Владајуће странке у Немачкој упутиле су предлог резолуције, који је Бундестаг проследио на додатну расправу, у којем се од немачке владе тражи већа подршка Босни и Херцеговини с обзиром на, како је наведено, растуће тензије и сецесионистичке политике у земљи.

Нова агресивна немачка политика

У предложеној резолуцији се, између осталог, наводи да је Дејтонски споразум оставио БиХ без функционалних државних структура и сачувао етничке поделе, које су се после рата продубиле, а да је Устав недемократски.

Посебно су истакли политичке активности "етничких националистичких политичара", попут српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и Драгана Човића, председника ХДЗ БиХ, оценивши да њихове политике "имају за циљ да униште БИХ као државу и дом разноликог становништва".

Бих као полигон за демонстрацију

Божиновић истиче да се немачка политика доста променила и постала доста агресивнија, а са јачањем војних капацитета та промена ће бити много видљивија.

„Она је већ сада земља која хоће за много тога да се пита у Европи, а онда и у нашем региону. То није било типично за Немачку од Другог светског рата и лично сам забринут због промене тог става, јер мислим да ће он довести до компликација. Видим да ни немачки суседи на гледају са одобравањем на јачање немачких оружаних снага,“ каже за Спутњик Божиновић.

Немачка, додаје он, већ сада жели да покаже да је политички још јача и потребно јој је да негде демонстрира свима ту своју јачину, а мислим да је полигон за то управо БиХ.

„Она ће покушати да уз притиске покуша да заврши посао у БиХ онако како она мисли. То је један политички полигон, који није нов метод, јер је већ је виђен у свету. БиХ је отворено питање а како ће бити убудуће организована је неизвесно. Интересантно је да је Немачка спремна да у БиХ уђе у проблем и са босанским Хрватима с обзиром да, како видим, тамо нико не пристаје на мање од трећег ентитета. У сваком случају, ако ова Резолуција и буде усвојена верујем да ће морати да буде ублажена с обзиром да је Хрватска држава чланица ЕУ а у Резолуцији су на удару и њени грађани“, каже он.

Бундестаг нема права да се меша

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомора каже да је непримерено да се било која земља меша у унутрашње послове друге а поготову Немачка која је на овим просторима у прошлом веку починила велика зла.

„Пристрасност је кључна ствар у непримереном понашању ове земље у овом случају. Откуда Немачкој право да се бави унутрашњим питањима уређења БиХ и РС,“ пита наш саговорник.

Овом питању треба додати и следеће, каже Козомора, а то је одакле слобода Немачкој држави да критикује међународни споразум који су донеле највеће светске силе и којим је окончан рат у БиХ.

„Дакле, немају никакво право да се баве унутрашњим уређењем БиХ осим ако немају намеру да прекрше сопствени Устав који изричито забрањује употребу немачке војске и наоружања у земљама трећег света па да крену на Балкан са својом армадом,“ каже Козомора.

Бошњаци заштићени, Срби опет „лоши момци“

С друге стране, сама чињеница да се у Резолуцији као реметилачки фактори у БиХ означавају само два народа, Срби и Хрвати, а да се највећи фактор нестабилности Бошњаци и њихови лидери не помињу, доста говори о намерама Немачке.

„Нема, дакле, никаквог смисла даље коментарисати Бундестаг, а што је најважније РС не зависи од Немачке. Преживела је 27 година, верујем да ће још ко зна колико и ако Бундестаг усвоји ову Резолуцију. С друге стране, Резолуција нема никакво правно дејство и ни у ком случају не може да утиче на РС. Ради се о новом покушају да се Срби сатанизују, и да се изврши додатни притисак на Србију,“ уверен је наш саговорник.

У резолуцији се још упозорава да постоји ризик да тешка политичка криза у БиХ ескалира у безбедносну кризу и да угрози мир у југоисточној Европи.

"Чланови политичког врха Србије не само да показују недостатак дистанцирања од етничко-националистичке идеје "Велике Србије", већ својим изјавама потпирују такве идеје", стоји у предложеној резолуцији. Додаје се да се не сме потценити "енергична подршка снагама подела у региону, које даје руско руководство са председником Владимиром Путином на челу"