Путин: Кратковида политика Запада довела до кризе у енергетици

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је кратковида политика Запада довела до кризе у енергетици.

„Разлог томе је кратковида политика европских држава, пре свега Европске комисије у сфери енергетике. Видимо шта се тамо дешава и лично мислим да су многе политичке снаге и у САД и у Европи почели са спекулацијама користећи истинску бригу становника планете када је реч о клими, променама климе, почели су да промовишу ту зелену агенду укључујући и енергетику“, рекао је Путин.

У интервју за ТВ „Русија 24“, чији је један део емитован вечерас, он је рекао да су САД и Велика Британија, након што је Русија покренула специјалну војну операцију у Украјини, почели да предузимају кораке који су погоршали ситуацију у прехрамбеном сектору и производњи ђубрива.

„Видимо покушаје да се на Русију пребаци одговорност за оно што се дешава на тржишту хране, али то је пребацивање кривице на невиног“, истакао је Путин.

Како је оценио, ситуација по питању ђубрива ће се због санкција погоршавати, а цене хране ће расти.

„Неповољна ситуација на светском тржишту хране почела је да се ствара не јуче, и чак ни после почетка специјалне војне операције руске војске у Украјини и Донбасу. Она је почела да се ствара још од фебруара 2020. године током борбе против вируса корона када је било потребно обнављати светку привреду. Ништа боље у САД нису смислиле економске, финансијске власти него да почну са уливањем велике количине новца као подршку становништву, предузећима и гранама економије“, навео је он.

То су радиле и руске власти али пажљивије, при чему су остваривали потребне резултате а да се при томе све те активности нису одразиле на макроекономском плану, између осталог и на драстичан раст инфлације.

„Сасвим се другачије развијала ситуација у Сједињеним Државама“, указао је он.

Садашња криза је последица погрешних поступака између осталог САД а не специјалне операције руске војске и то су, како је рекао Путин, признали пристојни људи у Америци и амерички министар финансија.

Руски председник је напоменуо дада је од фебруара 2020. године до краја 2021. новчана маса у САД порасла на 5,9 трилиона долара.

"То је рад њихове ковнице новца без преседана. Укупни обим новчане масе порастао је за 38, 6 одсто. Очигледно је да су финансијске власти у САД полазиле од тога да је долар светска валута и он се, као и у ранија времена, расути у светској привреди и у Америци ће то проћи неприметно. Али, није испало тако", рекао је руски председник.

Извоз жита из Украјине

Тврдње да Москва спречава извоз украјинског жита назвао је блефом и истакао да је Русија спремна да подигне извоз пшенице до 50 милиона тона.

Руски председник је позвао Кијев да разминира територију под својом контролом у циљу безбедног извоза жита и додао да Русија завршава са разминирањем оних делова територије које су под њеном контролом и спремна је за транспорт терета и улазак бродова у Азовско и Црно море, односно луке Бердјанск и Маријупољ.

Како је рекао, нема проблема са извозом украјинског жита јер постоје различити начини да се то уради, а први је извоз преко лука под контролом Украјине, пре свега Одесе.

„Али, ми нисмо поставили мине на прилазима лукама, то је урадила Украјина. Више пута сам говорио свим нашим колегама: нека разминирају и нека крену бродови са житом да излазе из лука. Гарантујемо њихов безбедан и миран пролазак у међународне воде. Никаквих проблема нема“, истакао је руски лидер и додао да украјинско жито може да се извози и преко Дунава, Пољске и, што је најјефтиније, преко Белорусије, али да је за то потребно укинути санкције.

На десетине страних бродова је сада блокирано у украјинским лукама а посаде и даље држе као таоце, истакао је он.

Путин је рекао и да је 0,5 одсто пшенице коју би Кијев евентуално могао да извезе - практично ништа.

„У свету се годишње произведе око 800 милиона тона жита, пшенице. Сада нам говоре да је Украјина спремна да извезе 20 милиона тона – 20 милиона у поређењу са оним што се произведе у свету, са 800 милиона тона, износи 2,5 одсто. Али, ако будемо полазили од тога да у укупној количини хране у свету пшеница чини само 20 одсто, а тако и јесте, то нису наши подаци, него подаци УН, онда то значи да тих 20 милиона тона украјинске пшенице представља 0,5 одсто, односно да је занемарљиво“, објаснио је он и додао да је та количина потенцијални извоз.