- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Град побрао малину, мраз срезао кајсије, а сељак гледа у небо уместо у - осигурање

© Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE Уништено поље малина у Горњем Милановцу
Уништено поље малина у Горњем Милановцу - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
У Србији је у просеку тек око 15 одсто осигураних пољопривредних произвођача, што је знатно ниже од ЕУ где је то изнад 60 одсто. Град је и ових дана у ариљском крају на појединим парцелама увелико обрао малину, претходно је мраз срезао кајсију у цвету. Ипак апели стручњака да се производња осигура или заштити и даље не дају резултат.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Упркос испаљених 13 противградних ракета, невреме је пре два дана захватило пола ариљске општине, а олујни ветар са кишом и градом поломио је стабла малина, покидао плодове и оштетио друго воће и поврће. Штета у појединим малињацима је и 30 одсто и њихови власници су почели да је пријављују.

И даље слабо осигуравамо летину

Протеклих година су у таквим ситуацијама редовни новински наслови били - малинари очекују помоћ државе. Мора ли тако и да ли су заиста толико неповољни услови осигурања код нас па толико заостајемо за земљама ЕУ. У оним најразвијенијим, попут Немачке, осигурано је, каже, 80 одсто пољопривредних произвођача. У Француској чак и 90 одсто њих, док је у Хрватској, слабо заживела пракса осигуравања, па је и код њих то тек нешто боље него код нас.
Саветник министра пољопривреде, агроаналитичар Горан Ђаковић сматра да су кривац томе наша нарав, уздање у срећу да небо ипак неће гађати баш нас, али пре свега слаба информисаност наших пољопривредника.
„Држава субвенционише осигурање са 40 до 70 посто, у зависности од региона. Када је у питању Ариље, Ваљево, Шабац, тај регион, сви имају по 70 посто. Дакле ако плате осигурање 100.000 динара, њима држава враћа 70.000 и то уз претпоставку да није било штете. Њихов трошак је дакле 30.000 динара и при том штите имовину која вреди око 10.000 евра“, каже Ђаковић за Спутњик.

Због 300 евра губе 30.000

Он напомиње да сваки воћњак сигурно вреди више од 10.000 евра, поготово малињаци ако се има у виду цена малине прошле и ове године. Он зато, без длаке на језику, каже да је од оних који се нису осигурали то било неодговорно.
„У Ариљу је половина произвођача осигурана, дакле 50 посто, што је иначе јако високо за Србију. У Србији је у просеку осигурано око 15 одсто произвођача, а око 18 посто производње. Притом, стално треба имати у виду да осигуравате своју јако вредну производњу. Ви у њу уложите огроман новац и у заштитна средства и велики рад и дневнице радницима и на крају да због 300 евра осигурања изгубите 30.000 евра. Ја стварно то не могу да разумем“, критичан је Ђаковић.
Наш саговорник, који је и сам произвођач јагода, на свом примеру објаснио је како то функционише.
CC0 / / Осигурање хектара јагоде кошта око 110.000 динара за целу годину, од чега се произвођачу враћа 70 одсто
Јагоде - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2022
Осигурање хектара јагоде кошта око 110.000 динара за целу годину, од чега се произвођачу враћа 70 одсто
„Ако хоћете да осигурате хектар јагоде ви треба да платите нешто око 110.000 динара за целу годину, али то не плаћате на почетку када склапате уговор о осигурању. Тада плаћате само пет посто вредности полисе, дакле уплаћује се 100 евра. Ништа више не плаћате док се не заврши берба. Тек када завршите бербу, ако није било штете, плаћате укупан износ, предајете захтев у управу за трезор и држава вам у року од месец дана врати новац, оних 70 посто. Ако се десила штета, све се то компензује, од онога што је требало да платите, разлику вам уплате на рачун и ви сте завршили“, прецизира наш саговорник.

Јагоде „продао“ осигуравајућој кући

Он је указао на случај који се њему десио када је пре две године имао штету од мраза која је била процењена на 22 посто.
„Моја полиса је требало да кошта 300.000 динара, ништа нисам платио, добио сам 280.000 динара одштете и плус износ од субвениције од 70 одсто у односу на 300.000 динара, још 210.000 динара. Практично за 22 посто штете сам добио око 500.000 динара“, истиче он.
При том, како је додао, није брао јагоду, није куповао амбалажу, није плаћао транспорт ни раднике, није тражио тржиште. Ја сам практично, јагоде продао осигуравајућој кући по веома лепој цени, констатовао је овај агроаналитичар.

Може и аконтна и фиксна

„Ви можете да уговорите и аконтну цену, али и фиксну цену коју вам понуде процењујући да је таква на тржишту. Ове године, на пример, то је за малину 350 динара, али ако желите можете да уговорите аконтну и онда се полиса не затвара него када се утврди колика је стварно била цена на тржишту малине , по којој се продавала, они вам зарачунају толико“, каже Ђаковић.
Можда се, додаје он, некада и деси да не буде добра процена штете од стране осигурања, али сматра нетачним да немају обзира према пољопривредним произвођачима. Логично је, како истиче, да је свакоме његова мука најтежа и да је и сам у једној ситуацији био унеколико незадовољан процењеном штетом, али да је то у друга два пута било више него коректно.

Зашто може аутомобил, а не може воћњак

И аутомобил сви осигуравамо од трећег лица и ту нико не прави питање. Тако би требало да осигуравамо и свој пољопривредни производ, поготово што је реч о производњи која је много вреднија него нечији ауто.
Суштина је да су прошле године малинари имали озбиљне приходе у Ариљу, Ваљеву, што су и сами потврдили, а да се, истиче он, нису сетили да уложе новац бар у противградну мрежу, ако већ немају поверење у осигуравајуће куће.
© Фото : Youtube/Berries Tutorial/PrintscreenХектар малине да род од 10 тона вредних око 38.000 евра, а противградна мрежа за толики малињак кошта 7.500 евра
Берба малина - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2022
Хектар малине да род од 10 тона вредних око 38.000 евра, а противградна мрежа за толики малињак кошта 7.500 евра
Он напомиње да држава обезбеђује половину средстава за противградне мреже, односно толико враћа од уложеног. Постоји позив за инвестициона улагања па свако улаже у оно што жели и враћа му се новац. Још, каже, немамо тај софтвер да можемо да пратимо улагања по категоријама и тек за две године ћемо моћи да имамо детаљну анализу колико њих је узело противградну мрежу, колико стубове, јер имају право да користе субвенције и за стубове и за мреже и за садни материјал.

Противградна мрежа и на субвенционисани кредит

На примеру малине је објаснио колико се исплати улагање у такву заштиту.

„Хектар малине на род од 10 тона, па кад то помножите са 450 динара колико је килограм малине, то је 4,5 милиона, што је око 38.000 евра. Између 10.000 и 15.000 евра је улагање у противградну мрежу. Верујем да је сада то нешто скупље зато што је генерално све поскупело, али хајде да кажемо да је то 15.000 евра по хектару. Када то поделите на пола то вам дође 7.500 евра. Али ви можете да узмете и субвенционисани кредит за то који је минимум на три године па да то разбијете и на рате“, сугерише наш саговорник.

Он напомиње да када је реч о осигурању исти услови, са плаћањем пет одсто на старту, важе и за друге културе, кукуруз, пшеницу… Тако за осигурање хектара пшенице, пре жетве, треба само 2500 динара. И ви треба да размишљате хоћете ли или нећете да је осигурате и то у условима климатских промена када је далеко већа вероватноћа да ће нешто да вас погоди него да неће, сликовит је саветник министра пољопривреде.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала