Србија није заборавила кошмарно вече у „Људском врту“ и Видићев одлазак у пензију – време је!

Фудбалска репрезентација Србије имаће идеалну прилику да у седмом међусобном дуелу са Словенијом упише први тријумф. Колико год невероватно звучало Орлови (рачунајући и Југославију, Србију и Црну Гору) никада нису савладали „змајчеке“, који су нашу селекцију оставили без Европског првенства 2012. после тријумфа у Марибору на стадиону „Људски врт“.

Свашта се тада издешавало у том квалификационом сусрету одиграном 11. октобра 2011. године који је разбио сваку наду Орлова да могу до баража и ЕВРО.

Изабраници селектора Владимира Петровића Пижона изгубили су резултатом 1:0, а антологијски погодак постигао је Даре Вршић са готово 50 метара и то у зауставном времену првог полувремена.

Кружила је тада анегдота пошто је сусрет одигран у Марибору на стадиону „Људски врт“ да је Бојан Јоргачевић примио гол из Љубљане, што је јасна алузија на далекометни лет лопте коју је лансирао левоноги Вршић.

Имала је Србија прилику да се у наставку у потпуности врати у меч након што је над Александром Коларовом скривљен једанаестерац, а лопту је тада на „креч“ наместио капитен Немања Видић.

Уследила је одбрана Самира Хандановича који је Видићу ухватио „живу лопту“ и на крају је Србија поражена.

Брутално отрежњење и крај сна званог Европско првенство, а затим и опроштај великог Немање Видића од националног тима непуне две недеље од тог догађаја.

„Основни разлог за такву одлуку јесте што се већ дуже време, а нарочито у светлу последњих догађаја, у медијима, а самим тим и у јавности, критикује мој однос према националном тиму, иако сам за репрезентацију играо и повређен, некада и мимо воље људи из клуба. Дугујем захвалност навијачима, свим селекторима и тренерима, као и саиграчима са којима сам сарађивао претходних десет година, док сам играо за национални тим", навео је тада Немања Видић у саопштењу објављеном на званичном сајту Фудбалског савеза Србије.

Те ноћи, 11. октобра 2011. године у "Људском врту" Србија је проживела кошмар. А како Орлови никада нису победили Словенце, сада је идеалан тренутак да се упише тај дуго жељени и очекивани тријумф.

Селектор Драган Стојковић Пикси не сумња у своје ученике и само победа долази у обзир, уз сав респект ривалу који је у прошлости и те како знао да нам загорча живот.

Тадић, Митровић, Сергеј и остали далеко су квалитетнији од ривала, али не играју имена већ играчи на терену, па остаје да то потврди у директном дуелу и то на поправном после пораза од Норвешке у првом колу Лиге нација, такође на Маракани изузетно слабо попуњеним трибинама.

„Победа нам доноси спокој и сатисфакцију. Уигравали смо линије тима и са једним и са двојицом нападача, видећемо која је опција најбоља за утакмицу са Словенијом. Композиција тима остаје офанзивна, ту сигурно ништа нећу да мењам, али хоћу да освежим састав и да са новим именима покушамо да развијемо игру која нам гарантује освајање три бода“, јасно је поручио Пикси.