Зашто крокодили нису заувек загосподарили Земљом?
© Pixabay
Пратите нас
У лето 2008. године један амерички крокодил напустио је залив Бискејни у Флориди, отпливао каналом оивиченим јахтама кроз богаташки крај Корал Габлс и настанио се у студентском граду Универзитета у Мајамију, где је повремено прекидао сунчање на обалама језера Осиола да би презалогајио корњачу.
Овај зубати сусед је студентима био свакодневни подсетник да су изабрали школу у сунчаној, суптропској Флориди а не у, рецимо, Ајови.
Ово није био први крокодил који се појавио у студентском граду, али је постао најпознатији. Људи су га прозвали Дона, по председници универзитета и бившем члану кабинета председника Клинтона – Дони Шалали – иако се испоставило да је мужјак. Дона се повремено сунчао на трави тек неколико метара од универзитетског паба, убрзавајући измештање успаничених студената за столовима, али не би изазивао никаква даља ремећења.
У рано јутро 1. октобра неко је убио Дону, што је разбеснело студенте и факултет. Тиме је прекршен и државни и савезни закон: амерички крокодил је класификован као угрожена врста према закону Флориде и савезном закону. Месец дана после овог злочина полиција је ухапсила једног мушкарца и једног тинејџера, који су наводно желели лобању као трофеј.
Ко су им највећи непријатељи?
Примамљиво је употребити Дону као метафору за неприлике 23. у свету признате крокодилске врсте, групу сродних рептила којој припадају крокодили, алигатори, кајмани и индијски гавијали. Пошто су издржали милионе година планетарних климатских промена, игру тектонских плоча и друге еколошке неочекиване мене, они се суочавају са новим изазовом за своје преживљавање: са нама - људима.
Током седамдесетих година двадесетог века, популација крокодила на Флориди је спала на можда мање од 400 јединки. Све бројнија људска популација ове државе потиснула их је из већине заклоњених залива с морском водом где су некада живели, а многе су поубијале ловокрадице због њихове коже, док су неки препарирани за музејске изложбе или су хватани да би били уживо показивани. Од тада су мере заштите довеле до повећања броја крокодила на Флориди, којих сада можда има око две хиљаде.
"Брига о крокодилима није наука о ракетама", каже Стив Клет, управник Националног уточишта за дивље животиње на флоридском Језеру крокодила. "Ако заштитите њихово станиште и заштитите њих да не буду убијени, они ће се бројчано опоравити. Сада велики изазов постаје ограничено подручје распростирања: када једном заузму читаво расположиво станиште, куда ће отићи?"
У Донином случају, у неку урбану област где није требало да живи – осим што вероватно није било боље алтернативе. За данашње крокодилске врсте често се каже да су преживеле из доба диносауруса. То је тачно, мада не и потпуно: данашњи крокодили су ту око 80 милиона година.
Али, они су тек мали узорак рођака крокодилских врста које су некада лутале планетом – и, у ствари, некада њом и владале. Круротарси (израз који палеонтолози користе да би обухватили све сроднике крокодила) појавили су се пре око 240 милиона година, у већини случајева у исто време кад и диносауруси. Током тријаса преци крокодила су се развили у широк низ сувоземних облика, од витких дугоногих животиња налик вуковима до огромних, страшних звери на врху ланца исхране. Неке су, као животиња по имену ефигија, макар део времена ходале на две ноге и вероватно су биле биљоједи.
Круротарси су на копну били тако доминантни да су диносауруси били ограничени на еколошке нише које су могли да заузму, и углавном су остајали мали и малобројни.
Крајем тријаса, пре око 200 милиона година, нека непозната катаклизма збрисала је са лица Земље већину круротарса. Пошто је копно очишћено од конкуренције, преовладали су диносауруси. У исто време, у океану су еволуирали огромни пливајући грабљивци као што су плезиосауруси, остављајући мало места за уљезе.
Крокодили су преживели све епохе захваљујући својим слатководним стаништима
© Sputnik / Наталья Селиверстова
/ Крокодили који су преживели попримили су нове разноврсне облике, али су у своје време живели, као што то њихови потомци чине данас, на јединим местима на којима су могли: у рекама, мочварама и баруштинама. Ограничене еколошке нише су можда лимитирале еволутивне могућности ових створења – али су их такође можда и спасле. Многе крокодилске врсте су преживеле масивно изумирање у периоду креда–терцијар пре 65 милиона година, када је астероид задао смртни ударац диносаурусима (изузев птицама, које се сматрају диносаурусима данашњице) и широком спектру осталих облика живота на копну и у океанима.
Нико не зна зашто су крокодили преживели када је толико других врста изумрло, али њихово слатководно станиште је једно објашњење: током догађаја изумирања у периоду креда–терцијар, слатководне врсте су уопштено прошле боље од морских које су изгубиле пространо плитко станиште пошто је ниво мора опао. Њихова разноврсна исхрана и способност хладнокрвних рептила да преживе дуге периоде без хране вероватно су такође помогле.
Зашто нису загосподарили Земљом
Зашто крокодили нису једном заувек загосподарили Земљом када су нестали копнени диносауруси и морска чудовишта? До тада су сисари већ били започели свој еволутивни марш ка светској доминацији. Најразличитије врсте крокодила су временом изумрле, остављајући здепасте, кратконоге облике какве познајемо.
"Главна промена у заштити крокодила последњих година је смањење криволова због коже", каже Џон Торбјарнарсон из Друштва за заштиту дивљих животиња, водећи стручњак у овој групи. Замењен је законито руковођеним узгојем и клањем, што неким врстама омогућава да се опораве.
"Док је пре 20 година можда било 15–20 врста које су биле унете у списак угрожених", каже Торбјарнарсон, "сада их заиста има само седам, и све указују на губитак већине њихових станишта. Врсте као што су кинески алигатор и филипински крокодил практично више немају ниједно природно станиште и истиснуте су пољопривредним и урбаним растом из њихових пређашњих подручја распростирања. А чак и врсте које су позитивно одговориле на заштитне мере суочавају се са једним проблемом који је озбиљнија верзија Дониног: контакт и чест сукоб са људима“.
Индијски гавијал, врста са узаном њушком која се некада распростирала од Пакистана до Мијанмара, претрпео је озбиљне падове у популацији средином двадесетог века. Опоравак током осамдесетих и деведесетих година двадесетог века, захваљујући смањеном криволову и успостављању заштићених области, дао је људима из организација за заштиту природе наду да више није угрожен. Али, недавне процене су показале да се број гавијала још једном стрмоглавио, овај пут до статуса критично угроженог.
Гавијали једу само рибу и потребно им је специјализовано станиште брзих река са пешчаним обалама. Фактори смањивања њиховог броја укључују прогон од стране рибара (који их виде као конкуренцију); они их даве у рибарским мрежама и уништавају њихова станишта ископавањем песка и другим људским активностима. При том, значајна популација гавијала у индијској реци Чамбал десеткована је између децембра 2007. и фебруара 2008. године, како неки биолози верују, загађењем. Дивља популација гавијала смањила се на неколико стотина јединки које живе једино у Индији и Непалу.
Неки крокодили пронађени у неприступачним деловима света нису у непосредној опасности, а други, као што је амерички алигатор, драматично су се опоравили. Али, остаје да се види колико ће њих моћи да истраје у свету у коме њихове мочварне домове прижељкују људи, од пољопривредника до дизајнера терена за голф – и где неке врсте нису уопште добродошле јер једу кућне љубимце, па чак и људе.
Мада су извор древних митова о змајевима, крокодилске врсте и њихови преци суочавали су се са скоро незамисливим променама на планети и пронашли су начине да се свим тим променама прилагоде. Мада, док се темпо промене животне средине убрзава, највећи изазови за њих тек долазе, пише је „Национална географија“.
