Потврђена прва оптужница за ратне злочине у „Олуји“

Посебно одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је прву оптужницу коју је спрско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра Хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно-полициској акцији "Олуја", договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

Испитујући оптужницу Тужилаштва за ратне злочине, кривично ванпретресно веће је стало на становиште да докази и подаци прикупљени у досадашњем току поступка, пружају довољан основ за извођење закључка о постојању оправдане сумње да су окривљени предузели радње из чињеничног описа кривичног дела које им се оптужницом ставља на терет, односно да су испуњени неопходни материјални услови за оптужење у конкретном слуцају, наводи се у саопштењу суда.

Против овог решења, оптужени и њихови браниоци могу изјавити жалбу Апелационом суду у Београду, у року од од три дана.

У оптужници у коју је Тањуг имао увид пише да је "Олуја" подразумевала напад на јужни и северни део Републике Српске Крајина (РСК) са циљем да се у кратком року Војска РКС порази и преузме контрола над тим делом РСК, а председавајући састанка на коме је одлука донета, покојни хрватски председник и врховни командант Фрањо Туђман, пренео је да за ту одлуку, постоји подршка Немачке, НАТО и Сједињених Америцких Држава, као и подршка да, како је рекао "нанесемо такве ударце да Срби практично нестану".

Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.

Туђман је тада, наводи се, рекао да Србима треба тобоже јемчити грађанска права и јавно их позвати да се не исељавају, али истовремено им, преко радија и телевизије, односно путем летака, саопштавати којим се путним правцима становништво креће , односно напушта Хрватску.

Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели поменуту брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање висе цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава Хрватске.

Оптужница је подигнута против Владимира Микца (67) из Птуја, Зденка Радуља (69) из Осијека, Жељка Јеленића (69) из Пуле и Данијела Боровића (64) из Вараждина припадника хрватског ратног ваздухопловства због оправдане сумње да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе “Плесо”, Загреб, за авинонске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије суседне међународно признате државе Босне и Херцеговине.

Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу , наредио Јеленићу авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извалчећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион “Миг 21” (који је претходно пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најпре прелетео избегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском) , а потом окренуо авион и у повратку, иако је видео да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона "Миг 21” (са аеродрома Плесо) изврше напад по избегличкој колони која се кретала путе Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у месту Сводна, Општина Босански Нови.

Они су најпре прелетели избегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском, а потом окренула авионе и у повратку, иако су видели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкј колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена 3 цивила.

У овим нападима, за сада је идентификовано: 13 убијених особа од којих је шесторо деце, као И 24 рањених особа.

Тужилаштво је истакло важност овог предмета И предложило да се оптужнима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници, у коју је Тањуг имао увид, протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна И Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дело.