Колико дуго бисте преживели на свакој од планета Сунчевог система

Знамо да је то у већини случајева крајње немогуће, али ипак је интересантно мало размислити о томе колико дуго би човек, без скафандра, преживео на површини Сунца и планета.

Размишљања о животу на другим планетама нам откривају колико су друга места у Сунчевом систему страшна за нас или колико смо ми људи, осетљиви на промене услова живота.

Сунце

Немогуће је прићи Сунцу и остати жив, али машта може свашта: замислите да се наједном, неком магијом, створите на површини Сунца, и то без скафандра (мада би вам и са њим судбина била иста). На површини Сунце температура је око 5500 степени Ц, а на тој температури у трену све се претвара у пару.

Дакле да се тамо наједном створите у моменту бисте испарили и ваш живот би трајао само делић секунде. Не бисте чак ни осетили ништа.

Меркур

Било где да се створите на Меркуру судбина вас неће мазити и крај вам неумитно стиже за минут, евентуално два. Е сад, на екватору ове рошаве планете, и то на страни окренутој Сунцу температура се пење до 427 степени Целзијуса, док на супротној страни она пада до -173. Али има један узан појас између дана и ноћи на којем влада умерена температура. Само видите, на Меркуру нема атмосфере и према томе атмосферски притисак тамо је нула. А то је за нас неподношљиво.

Значи било где да одседнете на Меркуру,највише чему можете да се надате јесу два минута агоније.

Венера

Што се Венере тиче, потпуно је свеједно где се на њој задесите. Венера има ужасно густу и дебелу атмосферу са страховитим притиском на тлу. Тај притисак је 92 пута већи од притиска атмосфере на Земљи. Он се готово увек пореди са притиском који влада скоро читав километар испод површине неког нашег океана. А то нам је превише. Нормалном човеку позли већ када стигне на 30 метара дубине (иначе, рекорд у роњењу на дах је 122 метра, али са чепићима за уши и сличном опремом).

Уз то, та атмосфера на Венери је пуна угљен-диоксида (96,5 одсто) која чува температуру и на целој планети она износи 462 степена Ц. На Венери је, дакле, топлије него на Меркуру иако је овај ближи звезди. Зашто? Па због те загушљиве атмосфере која не допушта да се планета расхлади. Ради се, као што знате, о ефекту стаклене баште.

Дакле, без специјалне заштите (која узгред још није ни измишљена) на Венери бисте преживели неких пола секунде, ако и толико. Једино је неизвестан редослед трагичних догађаја, тј. да ли бисте прво били скувани или згњечени.

Земља

Просто је невероватно колико је Земља опасно место за нас људе. Не можете живети у води, не можете на врло високом планинама, не можете у поларним областима, у пустињама, у џунглама. Бар не дуго. Или бисте се удавили, или испекли, или заледили, или би бисте били поједени.

Бил Брајсон у „Краткој историји безмало свачега“ каже да на овој нашој кугли има свега четири процената површине на којој можемо угодно да живимо. Али ако се нађете на таквом једном добром месту (уз остале разумљиве услове: вода, храна, мобилни телефон и сл.) ваш живот може да потраје 70 или више година.

Марс

Марс је по много чему сличан Земљи. Ипак тамо бисте поживели највише минут, можда два. На Марсу је у просеку страшно хладно (-65 Ц, мада понекад на екватору температура може да догура и до + 35, али не рачунајте много на то), а атмосферски притисак је килав за наш појам.

А воде на Марсу има само флаширане или залеђене на половима и испод површине, измешане са прашином и шљунком. Али та оскудица водом не би вам био никакав проблем јер тамо без скафандра свакако не бисте стигли да ожедните.

Јупитер

Хмм, шта је површина Јупитера? Јупитер је кугла водоника (~ 96%), хелијума (~ 3%) и онда свега осталог око 1% (зависно од извора ови проценти могу да се незнатно разликују). Дубоко, дубоко у средишту скривено је мало камено и ледено језгро. Просечна температура на Јупитеру је између -108 и -161 Ц, зависно од дубине на којој се мери.

Добро, ако бисте некако успели да дођете до површине атмосфере ове планете а да вас пре тога не убије зрачење, поживели бисте толико кратко да вам пред очима не би прошао живот (што се иначе, кажу, дешава кад се човек нађе у смртној опасности). Одмах бисте се нашли с оне стране живота. Дакле, живот би вам тамо трајао мање од једне секунде.

Сатурн

Сатурн је споља гледано исти Јупитер: пуно водоника, мало хелијума и још мање осталог. У средишту је, међутим, Сатурн врео: чак 11,700 Ц, али на површини он је ладан: од -185 до -122 степени Ц.

Као и у случају Јупитера, на Сатурну се не бисте баш наживели. Животни век на Сатурну: мање од једне секунде.

Уран

Уран: водоник, хелијум, метан... Да није толико опасан за живот тамо бисте умрли од досаде. И Уран има малецко језгро (гвожђе, никл), а температура му је -224 степена Целзијуса. Углавном живот човека без скафандера тамо се мери десетинкама секуде.

Нептун

Интересантно, Нептун је даљи од Сунца него Уран, а ипак је топлији од њега. Има чак -197 степени Ц. Остало на њему је слично Урану, па и дужина живота човека без скафандра. Дакле, мање од секунде је све што бисте на Нептуну могли да очекујете.

Резиме

Све у свему како видите, најбоље је код куће, на Земљи. Поготово за сложене организме. Можда би неки једноћелијски и поживео дуже на стеновитим планетама, ако би се од космичког зрачења сакрио испод неког камена, али ни једна форма виших организама не би могла да опстане нигде у Сунчевом систему сем на овој нашој плавој планети, пише Астрономски магазин.