- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Поскупљују стамбени кредити: Шестомесечни еурибор после седам година прешао у плус

CC0 / Pixabay / Економија
Економија - Sputnik Србија, 1920, 09.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Први пут за последњих седам година каматна стопа еурибор, која представља стопу по којој водеће европске банке међусобно позајмљују новац, прешла је у "плус"
Вредност шестомесечног еурибора, који директно утиче на цену стамбених кредита у еврима на нашем тржишту, јуче је достигла 0,029 одсто. Ово повећање догодило се и пре заседања Европске централне банке, за када је најављено подизање референтне каматне стопе. Како стручњаци кажу, вероватно управо као реакција тржишта на очекивано повећање, пишу "Новости".
Вредност шестомесечног еурибора је од 2015. године била испод нуле. Почетком године износила је -0,55, пре два месеца је - 0,36, а од прошле ноћи прешла прво на 0,009 процената, па наставила да расте.
Према речима професора Хасана Ханића, декана Београдске банкарске академије, то је очекивано као мера борбе са растућом инфлацијом.
Како каже, нема сумње да ће се одразити на позајмице у еврима са варијабилном каматном стопом код пословних банака у Србији, јер је еурибор саставни део каматне стопе по којој и они отплаћују своје дугове. Такви су готово сви стамбени.
„Не само да ће бити повећане рате кредита у еврима са променљивом каматном стопом који се увелико отплаћују, већ ће будући зајмови бити скупљи у старту - каже проф. Ханић. - Нови стамбени кредити биће неповољни, па се очекује смањена тражња за становима. Даљи след је успоравање станоградње, а готово 30 делатности је везано за њу. Не треба да изненади и пораст незапослености као последица“, наводи он.
Како каже наш саговорник, као што је и Народна банка Србије повећала референтну каматну стопу да би укротила инфлацију у Србији, то раде и америчка и европска централна банка.
„Банке које послују у Европској унији имају механизам да утичу на инфлацију тако што смањују новац у оптицају - каже проф. Ханић. - Да би се деловало антиинфлаторно повећава се цена валуте. Најважније је да свака држава, па и наша, пронађе праву меру и баланс, којом би се инфлација одржала у разумном нивоу, а опет не "затегнути" превише. Свака промена референтне каматне стопе одражава се и на пословне банке“, истиче.
Заседање Извршног одбора Централне банке најављено је за данас када ће се разматрати и треће узастопно повећање референтне каматне стопе.
И претходна два подизања на садашњих два процента, сматра Ханић, утицаће на поскупљење динарских кредита са варијабилном каматном стопом, како која банка буде доносила шестомесечно усклађивање.
Према подацима НБС, почетком ове године, учешће динарских кредита у укупним кредитима становништву износило је 54 одсто, док је учешће евро индексираних кредита било на нивоу од 46 процената.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала