- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Физичари открили нову врсту честице, магнетног рођака Хигсовог бозона

CC BY 4.0 / Lucas Taylo/cropped photo / https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%B3%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D0%B1%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%BD#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:CMS_Higgs-event.jpgХигсов бозон
Хигсов бозон - Sputnik Србија, 1920, 10.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Истраживачи су открили нову честицу која је магнетни сродник Хигсовог бозона. Док је откриће Хигсовог бозона захтевало огромну моћ убрзања честица Великог хадронског сударача (ЛХЦ), ова никада раније виђена честица  —  названа аксијални Хигсов бозон — пронађена је у експерименту који је могао да се обави на кухињској плочи.
Интердисциплинарни тим предвођен физичарима Бостонског колеџа открио је аксијални Хигсов мод, магнетни рођак честице Хигсовог бозона која дефинише масу, извештава тим у онлајн издању часописа „Нејчер“.
Откривање дуго траженог Хигсовог бозона пре једне деценије било је кључно за разумевање масе. За разлику од свог рођака, аксијални Хигсов мод има магнетни момент и то захтева сложенији облик теорије да би се објаснила његова својства, рекао је професор физике и водећи коаутор студије на Бостонском колеџу Кенет Бурч.
Oвај магнетни рођак Хигсовог бозона  —  честица одговорна за додељивање масе другим честицама  —  могла би бити кандидат за тамну материју, која чини 85 одсто укупне масе универзума, али се само открива кроз гравитацију.

„Када ми је мој студент показао податке, мислио сам да греши. Не нађете сваки дан нову честицу која чучи на вашем столу“, рекао је за „Лајв сајенс“ Бурч.

У Стандардном моделу физике честица, честице се појављују из различитих поља која прожимају универзум, а неке од ових честица обликују фундаменталне силе универзума. На пример, фотони посредују у електромагнетизму, а велике честице познате као В и З бозони посредују у слабој нуклеарној сили, која управља нуклеарним распадом на субатомским нивоима. Међутим, када је универзум био млад и врућ, електромагнетизам и слаба сила били су једно и све ове честице су биле скоро идентичне. Како се универзум хладио, сила се поделила, узрокујући да В и З бозони добијају на маси и да се понашају веома различито од фотона, процес који су физичари назвали „кршење симетрије“. Али како су тачно ове честице које посредују слабе силе постале тако тешке?
Испоставило се да су ове честице биле у интеракцији са посебним пољем, познатим као Хигсово поље. Пертурбације у том пољу довеле су до Хигсовог бозона и дале значај В и З бозонима.
Квантна физика – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Два временска кристала први пут успешно повезана
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала