Немачка очекује да Србија уђе у економски рат са Русијом

Потребу Немачке да и друге земље уђу у економски рат који ЕУ и САД воде против Русије, немачки канцелар Олаф Шолц ће сигурно поновити данас у Београду, чак можда наглашеније него раније, сматра бивши дипломата и министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

Уочи данашње посете Шолца Београду, Јовановић је за Тањуг рекао да ће се на Србију наставити притисак да уведе санкције Русији и изразио наду да наша земља неће подлећи тим притисцима.

Каже да Србија увек има добра очекивања од сваког госта, јер, додаје, они долазе у пријатељску земљу, те очекује да ће то бити изражено и у данашњим разговорима и предлозима за јачање сарадње коју наша земља има са Немачком.

"Посебно у економском плану, што је за нас од примарне важности. Није неважно ни за Немачку, њихове фирме овде имају повољније услове него на другим местима", наводи Јовановић и додаје да то са собом носи оптерећење које долази из међународне политике, где је Немачка веома ангажована, нарочито у вези са садашњим економским ратом које ЕУ и САД воде против Русије због рата у Украјини.

Јовановић каже да би Србија, уколико постане ратујућа страна у економском рату против Русије, била у супротности са својом војном неутралности и политиком независности.

"А са друге стране, то би нас ставило на листу непријатељских држава према Русији, што она аутоматски чини са свим земљама које уводе санкције, што би нас лишило даљег разумевања и подршке Русије у вези са нашим битним државним питањима", сматра Јовановић.

Он такође верује да бисмо изгубили подршку и Кине, након чега би, каже, Запад имао лак пут да нам наметне своју вољу против наших интереса.

Јовановић, међутим, истиче да би билатерална сарадња морала да буде прва у фокусу разговора Шолца са председником Србије Александром Вучићем.

Немачки канцелар ће пре Београда бити у посети Приштини, а затим и у Северној Македонији, Грчкој и Бугарској.

Јовановић сматра да се посете земљама у региону вероватно односе на спор који је избио у вези са кандидатуром Северне Македоније у ЕУ, где Бугарска "кочи" тај процес, док је одлазак у Солун, додаје, усмерен на Берлински процес.

"Што опет показује да је Отворени Балкан, као нова локална идеја, прилично збуњујућа за ЕУ, па да се на неки начин та самостална балканска иницијатива стави у шири оквир Берлинског процеса и да на тај начин буде под већом присмотром ЕУ, да се случајно не изроди у нешто типично балканско", каже Јовановић.